Za Dan mladosti puno svirki je bilo zakazano po Beogradu. Ne može se otići na svaku, a naš izbor pao je na Elektropionir i nastup bendova Potop i Larska. Priznajemo, iz radoznalosti, jer ih nismo slušali uživo. I nismo se pokajali.
Potop je beogradski garažni bend (trojac u sastavu – gitara, bas gitara i bubnjevi) koji postoji već tri godine. Ne, do sada nisu ništa objavili, ali su obećali da prvi singlovi stižu na jesen.
Oni koji su ih slušali i gledali znaju, a svi koji nisu, sada će saznati – Potop je bend sa neverovatnom, energičnom i neumornom bubnjarkom. Bez uvrede momci, ali Nevena daje ritam. I to kakav!
I verovatno ne treba ništa više reći o njihovoj muzici, jer opisivati zvuk nekog garažnog benda je kao da kad muziku Metallice ili Maidena pokušava da vam dočara neki loš tribute band.
I šta vam, ustvari, znači priča o rifovima, gruvu ili nečem sličnom ako ih niste čuli uživo, zar ne?
Za Larsku u najavama obično piše – kragujevački trio koji kombinuje različite uticaje (stoner/ grunge/ psych/ desert rock) u neobičnoj postavci – bubnjevi i dve bas gitare. I priznajemo da pojma nismo imali šta to tačno znači, ni kako to ustvari zvuči. Do sinoć.
Doduše, i dalje nije baš jasno šta znači ona gore pomenuta kombinacija, ali znamo da su momci drugačiji, originalni, neobični i da te uvuku u svoj ritam čak i ako privatno ne slušaš tu vrstu muzike (kako god se zvala).
Nije lako prepričati ono što je moglo da se čuje na koncertu, ali recimo ovako… ambijentalna muzika iz nekog drugog vremena koja te ponese hteo to ili ne. Ne iz prve i ne na “prvu loptu”. Polako ti ulazi u uši i natera te da je doživiš.
Bolji opis je stvarno teško dati, pa zato samo preporuka – svratite na neki njihov nastup. Stvarno imaju šta da pokažu.
Uzgred, kada ste zadnji put slušali da neko svira gitaru gudalom?
