Koncert hrvatskog violončeliste Stjepana Hausera pod nazivom Rebell With a Cello održan je 24. oktobra u Štark Areni pred nekoliko hiljada gledalaca koji su ispunili ceo parter i okolne tribine naše najveće hale.
Bio je to prvi solo koncert Hausera nakon razlaza sastava 2Cellos i od kolege takođe violončeliste Luke Šulića, a oproštajni koncert su zajednički održali u maju 2022. upravo na istom mestu u Beogradu.
U jednom potresnom segmentu Hauser je izuzetno emotivno prodrmao i rasplakao publiku kada je numeru “Hallelujah” posvetio Andriji Čikiću i ostaloj nastradaloj deci iz osnovne škole “Vladislav Ribnikar”.
Takodje, sasvim neočekivano, pred kraj koncerta na bini se pojavio i teniser Novak Đoković i oduševio sve prisutne.
U kratkom susretu sa medijima neposredno pred koncert, muzičar je izjavio da nema tremu, da mu je ceo dan velika gužva sa protokom velikog broja ljudi oko realizacije nastupa, te da i nema vremena misliti na tremu, ali jeste veoma uzbuđen.
Hauser je napravio paralelu sebe na bini i sebe van pozornice.
– Istina, na stejdžu ja sam šoumen, volim da zabavim publiku, a onda u privatnom životu se povučem, udjem u neki mir. To je taj kontrast, velika razlika koja se oseća kod mene. Na bini je uvek veliki šou, puno njih u ansamblu, otkačimo se, ipak drugačije je kad to prođe – rekao je Hauser medijima.
Hrvatski muzičar je podsetio da je ovo njegova prva samostalna turneja te da mu je drago što ima povratak u beogradsku Štark Arenu, mada je sada premijerno kao solista.
– Tu sam da sviram za ljude, moju publiku, jer ona je meni najvažnija. U Beogradu mora biti življe uvek na bini, tako da sam ovde malo izmenio repertoar nego u nekim drugim svetskim gradovima – otkrio je Hauser.
Publika je Stjepana do sada gledala sa kolegom Lukom Šulićem kao 2Cellos na više prostora po Beogradu – Sava centar (dva puta), Štark Arena (dva puta), Donji grad Kalemegdana, i u Novom Sadu, na Exit festivalu.
– Volim uvek da šetam Beogradom, ali nažalost sada nisam imao prilike, zbog koncerta. Obožavam inače Beograd, osećam se kod vas kao na moru dok šetam pored reke. Čak se više osećam na moru u Beogradu nego kada sam na hrvatskom primorju – izjavio je violončelista.
Umetnik kaže da nije očekivao da će mu solo turneja biti ovoliko uspešna, te je po Evropi i svetu uglavnom rasprodao svoje koncerte.
– Muzika je najbolji izbor uvek, pravi lek za sve. Ljubav je pokretač svih nas u životu, da stvaramo remek dela, da sviramo što bolje koncerte – zaključio je Stjepan Hauser i odmah požurio da se spremi za koncert.
Svoj muzički program Hauser je započeo pregledom filmske muzike, te je odmah startovao sa kompozicijom “Now We Are Free” autora Hansa Cimera i Lise Žerard, iz čuvenog ostvarenja “Gladijator” (2000) Ridlija Skota.
Vizuelno scenski nastup podrazumevao je gigantsko platno poput bioskopa na kome je kamera uhvatila Hausera uživo dok muzicira sa gudačkim ansamblom, trubačima i bubnjarom, uz emitovanje ranijih video spotova ovog muzičara.
Podsetimo, u njihovoj pauzi rada, Luka Šulić je već dolazio kao solista u Sava centar u februaru 2020. godine. Ipak, Luka je oduvek bio mirniji, povučeniji, sasvim drugačiji od razuzdanog ili neobuzdanog Hausera, koji je očigledno rodjeni šoumen i uživa u ulozi zabavljača.
Za popularnost očito je mamac upravo Hauser i sve ono što nose velike scene ove planete.
Repertoar je uključio i antologijsku temu iz gangsterske sage “Kum” (1972) na muziku Nina Rote, u režiji Frensisa Forda Kopole, prema istoimenom romanu Maria Puza, slavni mega mjuzikl “Fantom iz opere” (1986) kompozitora Endrua Lojda Vebera, decenijama hit na Brodveju (Njujork, SAD), i bioskopsko platno je prikazalo Hausera u tom spotu gde on nosi belu masku kao Fantom.
– Dobro veče Beograde. Napokon je stigao i taj dan, moj prvi solo koncert u Beogradu, nadam se da nije poslednji. Isto se nadam da ćete ostati do kraja. Krenuli smo sa sporim pesmama, a onda ćemo kasnije sa brzim pa ćemo načisto poludeti. Sledeće tri pesme će još uvek biti spore i romantične, možda malo i da zaspite – najavio je šarmantno Hauser i odmah dodao da je sledeća numera njegova omiljena ikada.
– Čekajte, a koja nam je sledeća pesma? – duhovito u svom maniru je Hauser pitao bend, i kad je pogledao spisak numera za koncert, i shvatio koja je naredna, dodao – “zapravo ova mi je jedna od omiljenih pesama”.
Hauser je i dalje ostao u svetu sedme umetnosti te je odsvirao baladu “My Heart Will Go On” kanadske pevačice Selin Dion, za kultni film “Titanik” (1997) Džejmsa Kamerona, laureata 11 Oskara.
– Da li vam se sviđa sve ovo do sada? Hajde, strpite se još malo, samo par sporih kompozicija, a onda ćemo da pravimo krš i lom – opipavao je Hauser brižljivo puls publike i sledeću pesmu – operski hit “Caruso” (1986) Luča Dala, najavio kao vrhunsku i medju najdražim numerama ikada.
Onda je usledio najtužniji i najemotuvniji trenutak večeri koji je publiku ostavio bez daha.
– Sledeća pesma… Ovde u Srbiji sigurno ima dosta talentovanih mladih muzičara, umetnika. Jedan od njih je bio i Andrija Čikić. I upravo narednu pesmu posvećujem malom Andriji i njegovim drugaricama iz škole – Hauser je prodrmao ovim rečima celu Štark Arenu kao podsetnik na užasnu tragediju od maja u OŠ “Vladislav Ribnikar”. Maleni Andrija Čikić je sa svojih 13 godina već bio talentovan kao pijanista, što je više puta istaknuto u medijima.
Čuvena kompozicija “Hallelujah” (1984) kanadskog pesnika i muzičara Leonarda Koena bila je posveta tragično nastradaloj deci kojima je Hauser tužno mahao ka nebu.
Stjepan Hauser u rodnoj je Puli započeo osnovno muzičko obrazovanje, pohađao i završio Srednju muzičku školu “Ivan Maečić Ronjgov” u Rijeci, a dobitnik je više od 20 prvih nagrada na županijskim, državnim i međunarodnim takmičenjima. Medjutim, nikada nije mogao da se prilagodi klasici i da svira po pravilima koje su nametnuli njegovi profesori sa Muzičke akademije, sebe je video upravo kao popularnog artistu koji svira velike hitove na violončelu.
2Cellos za diskografsku kuću “Sony Masterworks“ objavio je sledeće albume – “2Cellos“ 2011), “In2ition“ (2013), “Celloverse“ (2015), “Score“ (2017), “Let There Be Cello“ (2018), “Dedicated“ (2021).
Solo albumi Stjepana Hausera su – “Song To The Moon“(2010), “Urban & Hauser“ (saradnja sa hrvatskim kolegom Damirom Urbanom, 2011), “Christopher Ball: Music for Cello“ (2011), “Nino Rota Centenary Album“ (2011), “Brahms, Beethoven & Bruch for Clarinet, Cello & Piano“ (2011), “Noć Nek’ Tiho Svira“ (2012), “Classic (with the London Symphony Orchestra) (2020), “Plays Morricone“ (with the Prague Symphony Orchestra), “The Player“ (2022).
Set lista koncerta sinoć je uključila i klasiku, jedan poseban valcer “Waltz No. 2” ruskog kompozitora Dmitrija Šostakoviča, kao i ples u ritmu tanga – delo “Libertango” argentinskog kompozitora Astora Pjacole, autora pravca “Novi tango”.
Nakon kompozicija iz TV serije “Igra prestola” (2011-2019) rumunskog autora Ramina Džavadija i filmskog serijala “Pirati sa Kariba” (2003) na muziku Hansa Cimera, zaokružena je posebna prva celina koncerta. Naravno, emitovao se i video spot u kome je Hauser kostimiran i našminkan kao pirat Džek Sperou, koga je u pet nastavaka igrao Džoni Dep.
Energičan, strastven, dinamičan, Hauser je ispunio obećanje, u drugom delu koncerta doveo je na binu gitaristu, basistu i perkusionistu, te započeo snažno i glasno sa latino pop hitovima “Let’s Get Loud” (1999) glumice i pevačice Dženifer Lopez, “Livin’ La Vida Locca” (1999) Rikija Martina, “Despacito” (2017) Luisa Fonsija.
Zarazne melodije su razigrale publiku na velikom hitu “Sway” (1954) Dina Martina, kasnije (2003) Majkla Bublea, inače u originalu španska kompozicija (1953), da bi usledile kraljica pop muzike Madona i “La Isla Bonita” (1986) i pomalo zaboravljena kubansko-američka diva Glorija Estefan – dens hit “Conga” (1986).
Stjepan Hauser se naravno obraća i mlađoj publici tako da je namerno na listu stavio i pop atrakcije “Senorita” (2018) dueta Kamila Kabeljo – Šon Mendez i “Waka Waka” (2010) kolumbijske pop zvezde Šakire.
Svetski i naš teniser Novak Đoković veoma neočekivano se popeo na binu i uz zagrljaj sa Hauserom, malo je probao da svira saksofon uz odobravanje Stjepana i ogroman aplauz čitavog auditorijuma od nekoliko hiljada ljudi.
Tako se muzičko putovanje, podeljeno u nekoliko setova, od klasične i filmske muzike, sve do roka i latino ritmova, polako bližilo kraju.
Hauser je podsetio publiku na “Gipsy Kings” i njihove vanvemenske hitove “Bamboleo” (1987) i “Volare” (1989) i onda je cela Arena pretvorena u podijum za igru.
Svi su plesali u ogromnoj hali, a Hauser se prošetao čitavim partnerom Štark Arene, slikao se i družio sa fanovima sve vreme svirajući vilončelo uz poneko davanje autograma.
Žurka se nastavila uz italijanski klasik “Bella Ciao”, sa produženom verzijom, i na samo jednom bisu čitav niz još rasplesanih latino hitova i klasika, čak je lista obuhvatila i odlomak legendarne pesme “No Woman No Cry” (1974) rege umetnika Boba Marlija sa Jamajke.
Time je završen visoko produkcioni koncert Rebel With a Cello Stjepana Hausera i njegovog ansambla, od puna dva sata.
Do sada je Hauser osvojio publiku u Pragu, Budimpešti, Jerevanu, Baru, Atini, Limasolu, Bordou, Barseloni, Lisabonu, Dižonu, Cirihu, Milanu, Rimu, Firenci, Jesolu, a u Madridu u publici je bio i maestro Plasido Domingo.
Hauser nastavlja svoju turneju u Zagrebu, Minhenu, Amsterdamu, Berlinu, Beču, Krakovu, Gdanjsku, Oberhausenu, Antverpenu, Hamburgu, Mančesteru, Londonu, Parizu, Tel Avivu, Istanbulu.
Ivan Makragić
