Uoči sutrašnjeg proglašenja dobitnika 66. NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman godine, grupa pisaca različitih generacija uputila je pismo javnosti pod naslovom “Bojkot NIN-ove nagrade”.
Tekst pisma potpisalo je 18 pisaca, koji dovode u pitanje kompetentnost žirija i njegove kriterijume, kao i ideološku obojenost nagrade i romana koji se njome promovišu.
U pismu se ocenjuje da ovogodišnji žiri ne ispunjava ni minimalni uslov da njegovi članovi sistematski prate savremeni domaći roman. Tekst pisma prenosimo u celini:
“Ne postoje nagrade koje se savršeno pošteno dodeljuju. Niti ima žirija za dodelu književnih priznanja koji su besprekorno kompetentni. Ne postoje nagrade za umetničko delo u kojima se vanumetnički kriterijumi, barem u izvesnoj meri, ne mešaju sa umetničkim. Ni NIN-ova nagrada, u svojim zlatnim godinama, nije bila izuzetak od ovog pravila, ali su književna stručnost i intelektualno poštenje većine članova žirija koji su o njoj odlučivali, činili da vanumetnički kriterijumi ipak u znatnoj meri budu podređeni umetničkim vrednostima. Zato je ova nagrada u svojim najboljim godinama imala nesporan renome. Ali, ta vremena su definitivno prošla.
Već preterano dugo i preterano često, o ovoj nagradi odlučuju što stručno, što moralno, a najčešće i stručno i moralno nekompetentni ljudi, za koje nije jasno po kom merilu su birani. Od trenutka u kom su nedeljne novine NIN postale vlasništvo jedne inostrane privatne kompanije, taj negativan trend primetno raste, da bi do kulminacije proizvoljnosti došlo ove godine. Bilo bi minimalno korektno da odluku o najboljem romanu srpske književnosti donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Međutim, ovogodišnji žiri ne ispunjava čak ni te uslove.
U skladu sa sastavom žirija dobijen je i uži izbor od deset knjiga, koji, čast izuzecima, i bez obzira na to koja su dela ušla u najuži izbor i koje će biti proglašeno dobitnikom, predstavlja tragikomičan pokušaj da se poetička proizvoljnost promoviše kao idejni pluralizam, jalova politička korektnost kao slobodoumlje, a da se provincijalna, kolonijalna svest, proglasi kosmopolitizmom. Pošto ne možemo da utičemo na odluke koje se donose u okviru jedne privatne firme, naš preostali izbor jeste da ne dopustimo da u budućnosti učestvujemo u jednoj sve većoj sramoti.
Od svojih izdavača zahtevamo da naša dela ne prijavljuju u konkurenciju za NIN-ovu nagradu, a od ovog i narednih, verovatno jednako spornih žirija, da ih, neprijavljene, ne uzimaju u obzir. Neminovna propast jednog, nekad relativno slobodoumnog, a danas gotovo maloumnog priznanja, tako će se ubuduće odvijati bez nas”.
Potpisnici pisma od svojih izdavača zahtevaju da ne prijavljuju njihova dela za NIN-ovu nagradu, a od ovog i narednih “verovatno jednako spornih žirija” da ih neprijavljene ne uzimaju u obzir.
Među osamnaestoro potpisnika nalaze se dvojica ranijih laureata, akademik Miro Vuksanović i Vladimir Tabašević, a tu su, pored ostalih i Emir Kusturica, Vladimir Kecmanović, Slobodan Vladušić, Nikola Malović, Dejan Stojiljković, Ljubica Arsić, Igor Marojević…
Laureat ovog priznanja Aleksandar Gatalica, koji je nagrađen za roman “Veliki rat”, za 2012. godinu, za Novosti kaže:
– Slažem se u svemu s potpisnicima peticije, sem u jednom: dao bih još jednu priliku NIN-ovoj nagradi, pre nego što sama sebe uništi. Glavni problem s ovom nagradom je što se netransparentno biraju članovi žirija. Ovaj sastav žirija kulminirao je nekompetentnošću. U njemu sede jedan pesnik, jedan filozof, jedan urednik časopisa, jedna TV novinarka, a predsedava jedan kolumnista. Sledeći članovi tako mogu biti direktori pozorišta, solisti opere, ili konceptualni umetnici…
Nisu svi ljudi iz kulture kadri da biraju roman godine. I odmah da kažem: ne mislim da su samo “sede glave” sa Katedre za srpsku književnost dobri članovi NIN-ovog žirija. Zašto članovi ovog žirija nikad nisu bili Mladen Vesković, Nataša Anđelković, Slađana Ilić, ili Ana Stišović Milovanović, poznati kritičari, ljudi sa knjigama iza sebe? Po mom mišljenju, zbog toga da se promenom kriterijuma dođe do promene krvne slike književne scene Srbije i njeno organizovanje u ideološkom ključu – smatra Gatalica.
Potpisnik teksta “Bojkot NIN-ove nagrade”, pisac Dejan Stojiljković, takođe je objasnio svoju odluku.
– Pošto članovi NIN-ovog žirija već godinama kukaju na hiperprodukciju i kako moraju da se muče i zlopate čitajući veliki broj romana, mi smo se u jednom trenutku osetili odgovornim i sažalili se na tu njihovu ogromnu patnju. Jesmo pisci, ali smo takođe i ljudi, pa je ovaj naš čin nadasve humanistički. U smislu da od sada nadalje napaćeni članovi žirija neće morati više da čitaju toliki broj knjiga, tj. broj pristiglih romana biće smanjen pa će samim tim njihovi životi biti manje komplikovani i teški. Mi smo samo učinili svoju dužnost kao građani i umetnici. A drugovi iz žirija ako nas se sete na dan bezbednosti, neka nas se sete, ako ne, nema veze, bolje je biti zaboravljen kao neko ko je bojkotovao NIN-ovu nagradu, nego kao neko ko ju je dobio – zaključuje Stojiljković.
Ime pobednika Ninove nagrade saopštiće u ponedeljak žiri kojim predsedava Teofil Pančić, a čine ga i Branko Kukić, Marija Nenezić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević.
U najužem izboru našli su se romani Milenka Bodirogića “Po šumama i gorama”, Slobodana Tišme “Grozota ili…”, Steva Grabovca “Mulat albino komarac”, Ane Vučković “Jugoslav” i Saše Ilića “Pas i kontrabas”.
[infobox title=’Urednik Nina: Pismo je zabavno za čitanje’]
Urednik kulturne rubrike Nina Dragan Jovićević kaže da mu je pismo bilo veoma zabavno za čitanje.
– Samo saopštenje i motivacija da se ono napiše ostaju krajnje nejasni. Posebno što spisak potpisnika čine i dobitnici priznanja, kao i oni koji su bili ove godine u konkurenciji, a koji tada nisu postavljali pitanje kompetentnosti žirija. Jedino što je jasno jesu osujećenost i zavist pojedinih pisaca, kojima bi verovatno odgovaralo da oni sami biraju sastav žirija za dodelu najznačajnije književne nagrade. Dok do toga ne dođe, o članovima žirija odlučivaće isključivo kolegijum Nina, koji stoji iza stručnosti svakog od petoro odabranih kritičara – naglašava Jovićević i zaključuje da će Ninova nagrada ostati najznačajnije književno priznanje kod nas.[/infobox]
HL/Izvor: novosti.rs/agencije
Grupa uglednih pisaca koji izdaju za Lagunu bojkotuju NIN-ovu nagradu jer nijedno izdanje Lagune nije ušlo u uži izbor!