Greška u sistemu ili je Ed Širan jači i od The Beatlesa u vreme njihove najveće popularnosti?
Teško je naći istorijski uporedive podatke, ali to da jedan izvođač u jednoj nedelji ima čak 9 od 10 najprodavanijih pesama na top listama – nije imao niko. Nikada.
Naime, The Beatles su u doba najveće popularnosti imali pet od deset (od 4. do 11. aprila 1964.), 50 Cent četiri (od 2. do 9. aprila 2005.) i pre toga tri (od 31. maja do 7. juna 2003.), The Bee Gees tri (od 25. februara do 4. marta 1978.), za njima takođe po tri Ašanti, Ašer, Akon, T-Pain, Kris Braun i Lil Vejn. U još novije vreme, kad je legalni mp3 download, a potom legalni mp3 streaming pesama postao vodeći “format” singlova, po tri pesme u Top 10 imali su Igi Azalea, Ariana Grande, Džastin Biber, The Chainsmokers i Adel.
Ništa slično, na primer, nikada nije uspelo ni Elvisu, Stonesima, Eltonu Džonu, Džordžu Majklu, Madoni, Prinsu, Majklu Džeksonu, Lejdi Gagi… nikome od svih najvećih pop, rock, rap, R&B i dance zvezda u istoriji popularne muzike.
Sve do nedelje zmedu 17. i 23. marta ove godine u kojem je engleski kantautor i hitmejker Ed Širan s aktuelnog albuma “÷” u britanski Top 10 najprodavanijih pesama, aklamacijom publike, ugurao devet, i čak svih šesnaest numera s navedenog albuma u Top 20 “najprodavanijih”!
Da Širan “skine” svih deset od deset sprečili su tek The Chainsmokers & Coldplay s pesmom “Something Just Like This” na broju četiri iste liste, a nad pitanjem zašto se to dogodilo baš sada, baš njemu, odgovor tek delimično leži u popularnosti tog kantautora koji je publiku osvojio hitovima s albuma “+”, “x” i “÷” i saradnjom s Rudimentalom, Tejlor Svift, Lupe Fiaskom i nekolicinom drugih. Naime, to što Širan tržišno vešto pretapa kantautorski akustični folk i rock s dens ritmovima, rep umecima i pop melodijama, tek je deo priče o njegovom “9 od 10” uspehu.
Mnogo važniji razlog za takav “prolaz” leži u činjenici da se pesme i albumi danas sve manje prodaju, a sve više slušaju putem streaminga. Pa kad, u ovom slučaju klinci sa svojim pametnim telefonima “nalegnu” na jednog, u tom trenutku im najomiljenijeg izvodača, onda dobijemo distorziranu sliku. Stoga se odmah oglasilo i Britansko udruženje diskografa (BPI) i niz drugih aktera tamošnje muzičke industrije kako bi zakljucili da ovakav obračun uspešnosti pesama na top listama – 150 streaminga jedne pesme računa se kao jedan prodati singl – ima sve manje smisla. Iako je svima jasno da budućnost “prodaje” muzike leži baš u streamingu, a ne u fizičkoj prodaji, kao nekad.
Tako se jedni pitaju šta je danas uopštee singl, drugi da li smeju da se mešaju podaci streaminga s podacima o prodaji, ma o kakvoj se tu jednačini radilo, a treći koliko su današnje top-liste tek refleksija nečije trenutne popularnosti. Doduše, tako je bilo i kad su se pojedine pesme stvarno prodavale publici na vinilnim pa CD singlovima, ali “9 od 10” Eda Širana ipak je pre posledica greške u sistemu nego njegovih realnih autorskih, izvodačkih i tržišnih kvaliteta.
Teško je naći pametan izlaz iz ovakve situacije, koja bi mogla da postane sve češća, a ovde valja postaviti i pitanje zašto je današnja (mlada) publika – uprkos neverovatnom izboru i raznilikosti muzičkih stilova, zakačena samo za nekoliko trenutno najkurentnijih pop imena, odnosno zašto je sve manje zanimaju desetine hiljada drugih izvođača iz sadašnjosti i prošlosti do kojih takođe mogu da dođu s tek dva-tri klika na pametnom telefonu ili računaru. Biće da je reč o površnosti i lenjosti…
HL/Izvor: jutarnji.hr
