“Vreme za čilanje” je konačno došlo na red, a sa njim i Porto Morto u Domu omladine.
Ovaj sedmočlani sastav iz Zagreba, čiji muzički pravac stvarno ne može biti jasno definisan, doneo je Beogradu ono što mu je bilo preko potrebno. Za sada, iza sebe imaju tri albuma, od kojih je poslednji “PORTOPOP”, objavljen 22. novembra 2021. godine.
Roko Crnić, frontmen, otvorio je koncert rečima:
– Osećajte se kao kod kuće!
Zatim je bend odsvirao istoimenu pesmu – “Kuća”, praćenu prepoznatljivim kostimima. Njihov vizuelni identitet savršeno se slaže sa muzikom koju sviraju. Dovoljno šaren i različit od člana do člana, ali dovoljno sličan da kada su svi na okupu čine savršenu celinu.
Pomalo neprijatna atmosfera izazvana kašnjenjem početka svirke nestala je sa prvim taktovima “Kuće”, publika u Amerikani se okupila i u velikom broju i sala je bila skoro puna. Već od prve pesme, zavladala je odlična energija, koju je Roko svojom veštinom podizao na sve viši nivo.
Momci su u svom repertoaru spojili nekoliko godišnjih doba. Odsvirali su “Leto u gradu” i time na kratko vratili letnji festivalski duh Beogradu, a zatim ga zaokružili, prema njihovim rečima, “pesmom za kukove” i ples – “Zadnji dan zime” i time naveo publiku da pokaže svoje najbolje plesne korake.
Kako je u Domu omladine sve bilo raznoliko, tako je bila i njihova publika, šarenih košulja i dezena i različitih uzrasta. Ipak, priznanje za najbolju energiju, pomalo neočekivano, odlazi malo starijim generacijama.
Iako su skoro svaku pesmu svi jednoglasno pevali zajedno sa bendom, vrhunac je bila pesma “Hodaj”, najavljena kao “pesma naše radosti”, uz Rokov poziv na što glasnije pevanje:
– Promuknimo zajedno!
Osim šarama na kostimima, načinu na koji ih nose i zvukovima koje svojim instrumentom proizvode, članovi benda razlikuju se i svojim pokretima. Bez unapred osmišljene koreografije, svako je plesao na svoj način, te su u svojoj spontanosti izgledali skoro pa uvežbano. Oni koji nisu bili sigurni kako bi trebalo plesati uz, ponekad, džez pesme, mogli su da prate pokrete Marijana Uroića, koji je imao svoj trenutak, kao “instruktor čiju intuiciju treba pratiti” tokom pesme “Vrati se na parti”. Mnogi su odlučili da ga poslušaju, pa je ubrzo u vazduhu bilo nekoliko desetina usklađenih ruku.
Pred poslednju pesmu, desila se simpatična anegdota sa raštimavanjem i pucanjem žica, ali uz ohrabrivanja iz publike, “Vreme za čilanje” je odsvirano raštimovano, što niko nije uzeo za zlo, a verovatno ni primetio. Silazak za bine, pred bis, ispoštovao je samo bubnjar, tako da je silazak i povratak ostalih članova, prema njihovim rečima, trebalo zamisliti.
Oduševljenoj publici bilo je važno da bend bude na bini što duže i odsvira što više pesama, tako da je ovaj duhoviti postupak oberučke prihvaćen.
Zamišljeni bis trajao je tri pesme, uz posebnu naredbu da, do sada nepoznata i ne toliko popularna numera “Sajle” bude snimljena i okačena na društvene mreže, kao deo internog dogovora. Da se svi oni koji nisu bili prisutni ne pitaju zašto je nekoliko desetina puta na mrežama objavljena ista pesma.
Kada je najavio i zvanično poslednju pesmu večeri, publika je izrazila želju da sviraju još i već počela da se na neki način oprašta od njih. Roko je intervenisao, pa je brzo vratio energiju na početni nivo i pripremio prisutne za “grand finale”.
“Čekam ih” je bila stvarno poslednja pesma, kao što i beogradska publika sa nestrpljenjem čeka da se Porto Morto vrati. Možda u Domu omladine nisu izgradili kuću, ali svoju vernu i neumornu publiku svakako jesu.
