Jedan od najboljih mc-a Balkana i tekstopisac koji je svojom brutalnom iskrenošću obeležio značajan period regionalne hip-hop scene, Edo Maajka uskoro ćeobjaviti novi album “Moćno”, s kojeg je nedavno objavio i naslovni singl, uz prateći video spot.
Pesma, koju je uradio u saradnji s Matkom Šašekom Kooladeom, ali i kompletan album, u njegovom prepoznatljivom stilu govore o tome koliko smo u prethodnom periodu zapravo zaboravili koliko smo moćni i kako smo prestali da tu moć koristimo na pravi način.
U intervjuu za Headliner, Edo iumeđu ostalog objašnjava i zbog čega se na novom albumu vratio vratio beatovima i klupskom zvuku.
– Ja se nisam nikad odreko tog zvuka. Mislim da treba radit onako kako se osjećaš i kakve su ti mogućnosti u tom trenutku. Korona mi nije dala mogućnost proba tako da je ovo bila bolja opcija i zaželio sam se ovog pristupa. To da sam se zaželio sam skonto s prvim snimljenim versom i to baš za ovu pjesmu “Moćno”. Kad sam i refren skuco, bilo mi je jasno da to s Kooladeom trebam napraviti ovako. Kad god imaš dobru ideju za projekt s nekim ili nekom ekipom, to trebaš napraviti, ne previše kalkulirati niti glancati pjesme. Moj je stav oduvijek – snimi onako kako osjetiš i s kim želiš u tom trenutku i to je to.
Tvoji tekstovi su moćni baš zato što njima pričaš o sopstvenom životu. Koliko je tebi bilo teško da se potpuno otvoriš u pesmama, priznaš strahove, poraze, podeliš svoja nadanja?
– Svi su u tome, svi su u strahovima, nadama, pobjedama, porazima, to je život. Kako sam stariji to je lakše, i nekako pravi put. Volim ja napisati i pjesme za druge, i pjesme koje ja izvodim, a nisu tolko povezane sa mnom nego s nekim likom kojeg smiksam od puno drugih ljudi, volim i te mixove drugih ljudi ubaciti u svoju priču. Nema tu ograničenja kad imaš inspiraciju i ideju. Kad si u nekim strahovima najbolje je pisati o tome, nekad i do tolkog karikiranja pa ode u komediju. Kako god pisao o njima, izbacuješ ih iz sebe i lakše je. Tako i sa ljubavi i srećom. Ne postoji bolje nego zapisati takav trenutak, a ako uspiješ dobro obasniti i opisati, barem samom sebi, onda je to pobjeda.
Nedavno si pokrenuo i sopstveni audio podcast koji nosi naziv poslednjeg albuma “Put u plus”, a dosad si ugostio velika imena regionalne scene poput Brane Jakubovića, Dine Šarana, Saše Antića, Tonija Starešinića, Gina Jevdjevića… Koga ćemo sve slušati u narednim podcastima i hoće li biti gostiju koji nisu iz sfere muzike?
– Planiram i goste van sfere muzike, povremeno, iako iz sfere muzike postoji toliko zanimljivih ljudi da imam materijala za nekoliko godina sigurno. Volim pričati i s ljudima koji nisu toliko eksponirani, a jako su bitni za ono čime se bavim: s producentima, toncima, organizatorima, sviračima, instrumentalistima, itd. S idolima van muzike koji su bitno utjecali na nas muzičare, a i mi na njih, svi smo tolko isprepleteni u tom kreativnom svijetu i van njega. Sad sam skonto da mogu i muziku puštati. YouTube to dopušta, samo te demonetizira, ali monetizacija mi nije bitna kolko da se zabavim, naučim i proširim priču tih ljudi na nove generacije.
Pišeš i knjigu o svom životu, odrastanju, svom putu u plus. Što te podstaklo na pisanje knjige i hoće li se i ona zvati “Put u plus”?
– Neće, još nisam siguran oko naziva. To sam pisao radi sebe, da se malo očistim i posjetim u tom periodu do snimanja prvog albuma.. Priča ide jako brzo, sad kad završim rad na albumu ću se bacit na to i nadam se da će biti spremna za zimu ili iduću godinu najdalje. Kratki zapis jednog dječaka koji ne zna šta ga sve čeka. Nekako kao i sada, hahaha.
