E PA, BIO JE I RED… Mladi naučnik iz Novog Sada napisao doktorat o Džoniju Štuliću

Zlatomir Gajić je predavač na Odseku za medije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i prvi naučnik koji je odbranio doktorat na temu jugoslovenske rok legende i frontmena grupe Azra, Branimira Džonija Štulića.

Stručna komisija na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, pred kojom je Gajić doktorirao, složila se da je ovo rad koji će rok poeziju postaviti na zaslužno mesto u akademskim krugovima.

Autor ovog naučnog rada je stručni saradnik na fakultetu, ali i uspešan basista i novinar i tu se rodila ideja koju je prepoznao njegov mentor Dragan Stanić, profesor na Odseku za srpsku književnost i predsednik Matice srpske.

– Tokom izrade doktorske disertacije sve vreme sam se preispitivao “šta ja to radim”, koji je cilj i jako je bilo teško, ali sam znao da ću to do kraja uraditi kako treba. Prvenstveno jer je to bio neodoljiv zov, drugo jer sam ljubitelj rok muzike i književnosti – rekao je Gajić za telegraf.rs.

Prema njegovim rečima, najteža stvar tokom pisanja ovog naučnog rada, koji je svakako pionirski, bio je nedostatak literature na srpskom jeziku i skepticizam koji je dolazio iz naučih krugova.

– Jednostavno su ljudi bili skeptični prema ovoj temi, ne shvatajući da spoj muzike, poezije i filozofije mogu da analiziram sa više aspekata, jer je fokus rada na izvanrednom umetniku, a i medijima i ovom muzikom se bavim dugi niz godina. Zanimljiv je jako Štulićev odnos prema medijima, on je jako strog u tom stavu i to mi je dodatno bio još veći izazov i otežavajuća okolnost – ispričao je Zlatomir Gajić.

Gajić, koji je zvanično pet godina radio na ovoj naučnoj tezi, a nezvanično od kad zna za sebe, kaže da je Štulić posebna i neuporediva ličnost sa bilo kojom u balkanskom roku.

Prema njegovim rečima, u ljubavnoj poeziji on nekad ne krije za ovo podneblje konzervativan i tradicionalan mačizam prema ženama, takozvanu falusokratiju. Međutim, poznati umetnik ima i predivne ljubavne pesme koje se dopunjuju idejom o slobodi.

– Branimir je svakom rečju pesmi davao smisao, a u zanatskom delu bio je veoma elokventan i vešt sa rečima, uz jedinstvenu metaforičku slikovitost. Na ovako “kabastom jeziku” za rokenrol retki su uspeli da urade tako vredna dela. Najbolji primer za to je pesma “Kurvini sinovi”, koja može objasniti praktično sve, od poezije, rokenrola i bunta, do nekadašnje Jugoslavije ili sadašnjeg sveta.

[accordion title=’Kurvini sinovi’]iza prozora nemirnog sna
osjećam njihove sjene
gledam kako kroz zidove plešu
kurvini sinovi

zatvori gubicu nije vrijedna zanata
istresi gorčinu do kraja
na strateškim mjestima njihovi ljudi
kurvini sinovi

lutke od krvi bez trunke ideje
ubice na cesti
loša noć bježim iz grada
oni dolaze
kurvini sinovi

otišao sam daleko do krajnjih granica
more je uzimalo od neba
na drugoj strani znaci oluje
vidio sam kako plaze u tami

hladna noć pred velike događaje
ne želim više da se sjećam
znali su gdje će me naći
kurvini sinovi

lutke od krvi bez trunke ideje
ubice na cesti
loša noć bježim iz grada
oni dolaze
kurvini sinovi[/accordion]

Ovo, inače, nije prvi put da se Zlatomir zalaže za ovakvu tematiku u naučne svrhe. On je na magistarskim studijama odabrao temu “Poezija Milana Mladenovića kao književna i medijska činjenica”.

Odjek javnosti, prema njegovim rečima, očekivan je, jer je svestan bio koliko ljudi voli i poštuje delo i lik Branimira Džonija Štulića i zato što do sada ovakvih tvorevina nije bilo. Međutim, pitao se na kakvu će reakciju naići kod samog Branimira, jer on nema preteranu želju da skreće pažnju javnosti na sebe.

Zlatomir Gajić kaže da nerado i sam pristaje na intervjue i izjave, jer ljude prvenstveno zanima Štulićev život, a on ne bi da se “grebe” o te činjenice.

– Sada kada gledam svoj rad, promenio bih neke stvari, studioznije bih još radio. Za ovu temu je praktično mali i decenijski rad, jer toliko ima materijala da bih mogao raditi do kraja života – zaključio je Gajić.

HL/Izvor: telegraf.rs

Oglasi