Legendarni muzičar i pisac Branimir Džoni Štulić oglasio se preko svog naloga na servisu Scribd, a u svom tekstu pisao je o Borisu Lajneru, grupi Film, bendu Haustor, “Istočnim i Zapadnim Srbima” i drugim stvarima koje njega u ovom momentu zanimaju.
Tekst Branimira Džonija Štulića prenosimo u celosti, sa njegovim čuvenim mešanjem latinice i ćirilice.
“A AGAMEMNON SKOČI SUZE RONEĆI, KAO IZVOR
VODICA CRNA KOJA SA STRMENE HRIDI TAMNOTOKU
IZLIJEVA VODU, TAKO STEЊUĆI TEŠKO ZARIDA
AGAMEMNON NEIZRECIVU JEBADU SVOJU. ČUJTE..
No da se vratimo na taj povesni sporazum hiљadu
devetsto devedeset četvrte između Istočnih
i Zapadnih Srba pod pokroviteљstvom liberala
(koji se uz svu diplomatsku suzdržanost veselo
smejuљiše i podgurkivaše, ča, jasno, pripomogne
otopљavaњu odnosa), što je, mislim, posao veka,
maltene kao prodaja hladњaka Eskimima, ili
Menhetna bledolikima, dapače, sigurno može
ući u sve svetske kњige i uџbenike poslovaњa,
pa i bajke, jer takav se posao ne sklapa svaki
dan između dve istorodne cajke, dakle, istočni
predlože zapadnima: vi nama “Oluju,” mi vama
Џonija (toliki strah i trepet još i tada ulevah,
jer istočni mњahu da sam, ako ne Hrvat, a onda
zacelo Slovenac). Zapadni isprva pomisle da je
neka prevara u pitaњu, no po nekom krzmaњu
(i izračunavši, sve da i nije Bosanac, a onda,
kao Makedonac, to i nije tako loš posao)
oberučke predlog prihvate, te pozovu istočne
da se zakunu najsvečanijim zakletvama, jednom
rukom dodirujuć neprikosnovenu stišku vodicu,
a drugom mnogohranu zemљicu, ne bi li im svi doњi
bogovi što oko nečasnog Krona žive svedocima
bili, grozomore, da će im zbiљa dati Џonija.
DA JE ZNAO RAZLIKU IZMEĐU DŽONIJA ŠTULIĆA I DANILA KIŠA… DANAS BI BIO MILIONER
A kad se već istočњaci zakunu po svojoj voљi
i sve bogove zazovu što pod Tartarom žive, a
Titani se zovu, onda ushićeni zapadњaci
obelodane najveći poslovni uspeh od stoleća
sedmog: mi њima “Oluju,” a oni nama Џonija!
Doduše, ni tada to ne prođe bez nekog gunđaњa,
ali bukne to u javnosti tek mnogo kasnije, kad se
pokaza da oboji uglaviše račun bez krčmara.
Ruku na srce, drugačije i nisu mogli, pošto
oboji žive od pљačke i razbojništva (i svega
između toga i sa time povezanim, se razbira).
Međutim, to omogući korak daљe u razvijaњu
dobrosusedskih odnosa, jer dve hiљade dvadeset
i druge zapadњaci odluče (kad već Џoni neće,
a onda ima ko hoće) da je došao čas poslati
istočњacima Kanibala pod krinkom Џonija, što
ovi zdušno prihvate i promptno organiziraju,
budući se drži (još od antičkih pesničkih vremena)
da ako magarci imaju božanstvo, onda je bog
sigurno magarac. I tako se istočne botine
prostru pred Kanibalom i Izmećarkom, gospom zrela
batka, obasuvši ih hvalospevima, sve ono što
nisu mogli za vreme Џonija, kad su bili maњi
od makovog zrna, a i ovaj bejaše mrgud za
takve slatkorečive izlive divљeњa, štaviše,
mњaše da je to još od Ante Starčevića nezdrava
navika zapadnih Srba i da istočnim takvo što
ne priliči, niti su, uostalom, tome skloni, sem
ako nisu plaćeni – u ovom slučaju od Kroreka,
mojim sredstvima, koja su tamo zamrznuta ima
tome više od trideset leta, a što je i poenta
sveg tog zamešateљstva, naime, bude li Kanibal
Џoni, neće imati nikakvih poslovnih problema,
i kromaњonska će glazbena industrija prodisati
punim plućima na tragu hiљadugodišњe uљudbe
koњušarskih ostvareњa (ta kmetovi navek vole
nekaj doma poneti, seveda). To otprilike po
promociji košta tri hiљade evra: besprizornima
i beskućnicima plaćaju od dvadeset do dvadeset
pet evra da odsede školski čas, za to se odvaja
hiљadu evra (organizator zarađuje više
ako ih je maњe od toga); druga hiљada pokriva
troškove Kanibala i Izmećarke; a treća ide
na iznajmљivaњe prostora (zato je ulaz besplatan).
DŽONI ŠTULIĆ ZAGRMEO IZ HOLANDIJE O NOVOJ KNJIZI BORISA LEINERA: KANIBAL OPET MUDA ZA BUBREGE PRODAJE…
Dodatno tome neki su iznosi određeni za
bonus, ili pak kupљena pera; tâ srpska turneja
od jedanaest mesta košta pedeset hiљada evra.
A već je bilo pedesetak promocija pre toga.
Tek otimaњe je u korenu Imovinskog rata
(teško je žabu naterati da skoči u vodu, zbiљa),
zato od њegovog početka kromaњoni zbore o
o њihovim, Azrinim pesmama, zaobilazeći
da su to moje pesme, i da sam ja Azra (kao što
fudbala nema bez lopte, tako ni muzike nema
bez pesme, bez obzira na slikaњe), ne samo zarad
toga, nego što sam je i napravio, kao što sam
napravio i Film i Haustor – jer svi oni sa mnom
započnu kao Azra, ili pak u њoj, pa tako sledom
i Veštice, međutim, ja nisam svirao u Filmu,
kao što Enimal veli, budući on želi vodu
na svoj mlin navesti, to jest da je Azra započela
sa њim, jer da je tako, Vještice bi sa Saherom,
kao kompozitorom koji mu je obiležio
život, kao što sam izjavљuje, zasigurno potom
Jugu sa nogu oborile – koliko i Krmka i
Kanibala, kojima Krorek opet (na svoju ruku)
isplaćuje izvođačke prinadležnosti ne bi li
time ishodovali da su oni Azra, a ne ja
– i otuda se њihovi plaćeni botovi, koji se
predstavљaju kao fanovi, zakliњu u tu dvojicu;
inače, takozvani fanovi su izmišљotina,
opravdaњe za botovske pripravnike u najavi;
uostalom, za dvadesetčetverogodišњeg sviraњa
Pozdrava Azri (pod mojim likom sa plakata, ali
pod naslovom Lajner bend), kromaњonska plaćena pera
pisahu da Џonija ima koliko hoćeš, ali
da je Lajner samo jedan, što je unekoliko i
istina, otkako takvog Enimala nigde nema,
dok je mojih impostera o–ho–ho, ako je i to
uteha – i time produžili sa krmčeњem, prodajom
i legalizacijom moje otete imovine
i vlasništva, po istom načelu kako zameniše
i moj kopirajt svojim, jer ko im šta može kad služe
kao podružnica finansiraњa svetskog prevrata
izvozom otetih sredstava, a Kanibal im se u
to, kao poluminusnik, savršeno uklapa, pa ga
puštaju (dapače i nagone) da tu igru igra,
dok on, kao љudožder, samo o tome i saњa, jer
inače bi prosio (kad bi o svojim sposobnostima
ovisio), koliko god pametno i nadareno
dete u rupi iz koje je isplazio i bio.
Ili možda iz kaveza, ne mogu razlučiti tačno.
NOĆI SU OVDJE RAVNODUŠNE SJENE… DA LI SU OVO 11 NAJLEPŠIH LJUBAVNIH STIHOVA JOHNNYJA ŠTULIĆA?
Međutim, zato je mračni, opaki i bolesni lažov,
no opet i proziran, jer kad ga uhvatite u laži
kaže nisam ja (a tâ mu je omiљena), pa još i
gore nastavљa, budući izuzev laži i loše
glume nema ništa drugo za pokazivaњe. Na primer,
na nekoj društvenoj mreži jedan ovako napisa:
“Ajde prekinite više ovog dobrog momka.
Do jučer je htio urezati šahovsku ploču na čelu,
a sada liže guzicu da bi prodavao kњige.
Jadno od “čovjeka” u њegovim godinama.”
Našto Kanibal odgovara: “To je laž, Piko
Stančić je htio urezati šahovnicu a ne ja.”
Međutim, Stančića nisu poslali smesta potom na
reciklažu u inozemstvo, kao њega, i to na par
godina, budući su obojica dvaput posetili
i ponovili tu izjavu na radio stanicama,
dižući moral pučanstvu u vunenim vremenima,
što je dokaz iz tišine i potvrda kako stvari
stoje, jer po povratku odmah stade potpisivati
peticije protiv Tompsona, iako ovaj nije
podizao moral takvim rodoљubnim izjavama.
A reciklaža je samo izraz za dobro obavљeni
zadatak, i da ga se posle toga očisti i skloni.
ROKERI SU SAVREMENI GUSLARI… A DŽONI ŠTULIĆ JE NAJBOLJI PRIMER ZA TO
Nadaљe, pogledajte na odskorašњem jutjub snimku
iz Kruševca sa promocije Azrini svjedoci (na
samom početku, od jedan nula šest do dva nula nula),
dok ona još nije počela, već je neobavezno
zagrijavaњe i gluvareњe, kako zloduh drhtave
desne ruke, jedva hodajući, ide ka pozornici
i stolu na њoj da gutљaj otpije, da bi mu drhtaњe
neposredno pred uzimaњe čaše potpuno nestalo,
i on već tada sasvim zdravo i čvrstom rukom čašu
diže i iz њe pije – toliko je nemaran, pošto zna
da ima jako zaleđe i da se radi o rutinskom
svođeњu računa za majmunska lica, što ga smislom
ispuњava i zabavљa, te skoro ushitom svršava.
Ali u zemљi lažova i lopova se jedino tako
i može, i loših glumaca, takođe. Niti će mu
to iko zameriti, pa mu se i ne zakera, otud
i onaj stih o uzajamnom milovaњu idiotskih
glava. Kanibal se rodi u Čakovcu, ako se i
u to može verovati, jer na svom fejsbuku napisa
da se rodi u Zagrebu. Po istom obrascu kaže
da je u њ došao sedamdeset šeste, međutim,
Azru je prvi put video u Varaždinu krajem
novembra sedamdeset osme, što znači da je tek zatim
u Zagreb prismrdeo – razlog beše taj da su mi ga
podmetnuli, pa su ga otada sa lakoćom i u
škole upisivali. Trnsko je video tek godinu
dana potom, na jesen sedamdeset devete – sredih mu
garsoњeru. Sa mnom prvi nastup imade u Studentskom
Centru, krajem januara sedamdeset devete, i
jedino tom zgodom kao Sindikat – sve posle toga
beše Azra. Niti bude ikakvog sukoba ili
gložeњa između mene i Sahera, pošto je on
želeo svirati sa mnom (i onda i kasnije), a
svirahu se, osim jedne ili dve, sve moje pesme,
pa otuda i nije glavnu reč vodio, kako zlotvor
veli, otkako ne samo da o ničem pojma nema,
već i spletkari, budući sam Sahera poznavao
barem tri godine pre toga sa fakulteta, boљe
rečeno, on je mene dobro poznavao, pošto sam
stalno na faksu nastupao. Ktome sam Kanibalu
zabranio posle prvog albuma u studiju biti,
osim kad imade svoju deonicu odsvirati,
a tako i u svemu ostalom – bejaše uredno
plaćeni najamni radnik i ništa više od toga,
ako sam mu i pomagao, kao dobar poslodavac,
oko stanovaњa. A što se Holandije tiče, tu je
kao izvrsno plaćeni sluga kuvao, rubљe na
praњe nosio, i ponekad me za lepog vremena
mojom limuzinom vozio gde bi mi se prohtelo,
budući sam ja tad, pre i posle toga, sve plaćao.
A MOŽDA ĆE I SMAK SVETA… DŽONI ŠTULIĆ POSLE “100 GODINA” OBJAVIO ALBUM I TO, NARAVNO – DUPLI
Navešću još neke њegove laži, na primer, i srećom,
ova se može lako proveriti, on, naime, kaže,
odgovarajući na neko pitaњe o odnosu
tadašњeg sistema spram Azre, da je Azra imala
porez na šund, što je iz prsta isisano; ponavљam,
on tada nije u ničemu sudelovao, niti je
pojma o ičemu imao, a kamoli da je Novi
talas stvarao (Gospode!), niti je za me ožeњen
bio, jer to je spadalo u moj posao, niti je
u međuvremenu išta uznapredovao, osim
lagaњa, naravno. Takođe, veli da sam ga sa probe
Nagradnog bataљona odvukao, to jest kasnijeg
Haustora, što je isto fantastično, pošto nikad
nisam na nikakvu њihovu probu došao, jer tâ
њegova afera sa dotičnom postavom bude negde
u martu osamdesete, baš kad sam se u rezervi
nalazio – sedamdeset devete, kad on tu zgodu
nadnevči, i kad sam ga, kako reče, odvukao, tâ
postava nije postojala. Niti je on ikada
sa Haustorom svirao, izuzev jednog jedinog
gostovaњa u studiju, Moja prva љubav, dakako.
Nadaљe, spomiњe i vergla neku zgodu sa punim
busom ruskih turista koja je takođe izmišљena,
budući se viđah sa њime samo za tromesečnih
proba od oktobra do decembra sedamdeset devete
i nastupa – nije bio moje društvo, a i beše,
kao žbir, zatvoreniji od bičjeg prkna u doba
rojeњa, dok u to vreme ruskih turista uopšte
nije bilo. Osamdeset i treće se, pred moj odlazak,
nešto više oko mene slikao, ali što se to
turista ticalo staњe bejaše nepromeњeno.
Ali bez obzira na sve њegovo špijuniraњe,
on ništa ne zna o meni, niti mi je odvetnik, dok
ja znam sve o њemu, premda se time ne bavim. Niti
on išta sa Azrinom ili mojom muzikom ima,
a kamoli sa poslom, niti on niti iko drugi.
DŽONI ŠTULIĆ ODGOVORIO NA TVRDNJE DA JE “BIO UBEĐEN DA GA PRATI KGB”: TO JE ŠTOS SA MALOG FUDBALA, GAZIO SAM GA PA MI SE SVETI…
A to što se kao varalica uvaљuje, ni u
tome nije jedini, smatra, naime, da nema što
izgubiti, kad se već kao kopile nazove Lajner,
a ne Sirotić. Što se pak tiče kњiških uradaka,
prvi mu devedeset odsto počiva na meni, od
čega je devedeset posto čista laža, dok drugi,
iako nosi moje ime (jer Azra sam ja, ako
to, uostalom, znači jako svetlo, što baš i nije
isto kao pojam devičanskog peska ili device),
opisuje kako se išlo na koncert Hendriksa, a
ne ritam sekcije. Betoven opet nije svirao
violončelo ili flautu, niti se služio
timpanima, znao je klavir i note, i to mu beše
dovoљno za komponovaњe. Sedamdeset devete
imadoh sedamdesetak gotovih pesama – niti
dvadeset niti dve stotine – i otud beh i otac
i mati i sveti duh, što se prevodi kao kraљ i
papa i božji blagajnik. A razloge za promociju
rođenog helota, ako je ikada takvog bilo,
već navedoh, jer isto sa istim ide, i to je, mislim,
razumљivo; koliko i da što posmatraš to postaješ.
HL/Izvor: scribd.com
