Vodeći džez gitarista planete, Džon Skofild se vraća na Beogradski džez festival, nastupajući u istoj dvorani gde je pre sedamnaest godina održao jedan od najupečatljivijih koncerata u novijoj istoriji manifestacije.
U završnici 39. Beogradskog džez festivala, 29. oktobra od 21 sat u MTS dvorani, slušamo ga sa novim triom u sklopu svetske promocije novog, duplog albuma “Uncle John’s Band”, koji je dve nedelje pred festival objavila čuvena produkcija ECM. Ulaznice su u prodaji preko eFinity mreže.
Izložba fotografija i koncert mladih talenata za početak 39. Beogradskog džez festivala
Vaš novi album “Uncle John’s Band” samo što je objavljen – 13. oktobra, za uglednu izdavačku kuću ECM Records i Vaša promotivna evropska turneja sa triom je upravo počela. Kakvi su komentari javnosti do sada i kako ste zadovolji reakcijama?
– Veoma sam zadovoljan! Ljudi mi kažu da im se sviđa novi alum, a publika na našim koncertima odlično reaguje. Mada, sa druge strane, ljudi će retko doći i reći vam da im se ne sviđa vaš novi CD! Recenzije koje sam pročitao do sada su bile pohvalne. Mislim da je važno da muzičari poput mene ostanu u trenutku, da se trude i sviraju najbolje što mogu, a ne da previše razmišljaju o tome kako su svirali u prošlosti. Retko slušam sopstvene ploče i ne uzimam mišljenje drugih ljudi suviše za ozbiljno, osim muzičara koje znam i poštujem. Njihovo pozitivno mišljenje mi je važno.
Na novom albumu snimili ste ne samo sedam originalnih kompozicija, već i neke džez standarde, ali i muziku u dijapazonu od Boba Dilana do Nila Janga. Recite nam nešto više o svom novom izdanju i kreativnoj ideji njegovog nastanka.
– Jedina ideja je bila da uhvatimo trenutak u kojem zajedno stvaramo muziku, interakciju koju ostvarujemo i kako zajedno sviramo kao trio. To je bio koncept. Svi “rok klasici” koji su se našli na albumu bili su sredstvo za našu improvizaciju. To su pesme koje volim i uživam da ih sviram, ali stvar je u tome šta smo mi uradili sa njima – to je mnogo važnije od samih kompozicija.
Jedna od numera koju ste snimili za novi album je i “Budo” Majlsa Dejvisa, sa kojim ste sarađivali tokom osamdesetih. Šta je najvažnija stvar koju ste naučili od Majlsa?
– Majls mi je rekao neke stvari o samom činu stvaranja džez muzike, koje sam zauvek zapamtio. Jedna od njih je da kad sviram uvek ostavim prostora u svojim solo deonicama za muzičare sa kojima sviram. On je u tome bio majstor. Takođe, naučio me je da pustim da me “bit” nosi, ritam je od najveće važnosti. Srećan sam što sam imao priliku da sviram sa mnogim svojim muzičkim idolima i da izbliza posmatram i proučavam njihovo majstorsko umeće. Verovatno sam od Majlsa naučio i da nije dobro biti neučtiv prema ljudima. Na svoj način pokazao nam je i ono što ne treba da budemo!
Važite za muzičara koji je veoma otvoren prema različitim muzičkim žanrovima u svom radu. Šta bi bio vaš kometar na pokušaje definisanja džeza u pogledu “čistoće” i neophodnosti držanja tradicionalnog zvuka?
– Smatram da se džez muzika uvek menja i da nema jednog načina da je svirate. Ukorenjen sam u tradiciciji jer volim tako mnogo muzike koja je nastala pre mene – naučio sam da sviram slušajući je. Bez tih korena ne bi ni bilo muzike. Kako bismo drugačije učili o muzici da nismo slušali toliko divnih kompozicija iz prošlosti? Ali, u isto vreme, ima toliko mnogo različitih muzičkih nasleđa i volim da ih pomešam sve zajedno.
JAZZSCAPES… 39. Beogradski džez festival od 24. do 29. oktobra u Domu omladine Beograda i MTS Dvorani
Šta smatrate najvećim izazovom za muzičare u XXI veku?
– Zaraditi za život i imati publiku. Za mene lično to i nije bio problem, jer sam ušao u posao, izgleda, u pravo vreme, jako davno, ali za mnoge koji sada počinju svoju karijeru nije lako. Takođe, suočavanje sa AI… Nisam siguran kako će stvari sa veštačkom inteligencijom funkcionisati za umetnike i stvaraoce. Čini se da se prihodi muzičara smanjuju sa ekspanzijom digitalne muzike. Ljudi više ne kupuju muziku kao nekada, žele sve besplatno, a to nije od pomoći za troškovima koji postoje u procesu stvaranja muzike. Svi radimo više, a dobijamo manje.
Vaš prvi koncert na Beogradskom džez festivalu bio je pre 17 godina. Da li se sećate bilo čega sa tog nastupa? Da li znate za nekog džez muzičara iz Srbije?
– Publika u Beogradu bila je veoma posvećena i sjajno je reagovala na naš koncert tada. Imao sam utisak da je vašoj publici džez veoma bliska muzika. Uvek možete da ostetite kada je publika “sa vama”, a to je definitivno bio slučaj kada smo svirali u Beogradu prošlog puta. Znam za srpskog trubača Duška Gojkovića – bio je odličan!
Publika u Beogradu imaće priliku da čuje uživo Vaš trio 29. oktobra na završnoj večeri 39. Beogradskog džez festival. Šta bi bila poruka uoči nastupa?
– Uzbuđen sam što se vraćam u Srbiju i želim da zahvalim organizatorima Beogradskog džez festival što su me ponovo pozvali. Zaista se veoma radujem koncertu i ponovnom susretu sa vašom publikom.
