Zli, manipulativni, opasni, hladni, pa i sumanuti. Takvi su često likovi na kojima je karijeru izgradio jedan od najvećih glumaca današnjice, Džon Malkovič. Trijumfe je u njegovoj karijeri već gotovo i nemoguće pobrojati; tek neke od “zlikovačkih” uloga koje se pamte su one razvratnog Vikonta de Valmonta u “Opasnim vezama”, bezdušnog Sajrusa Grisoma u “Opasnom letu”, preljubnika Porta u “Čaju u Sahari”, podmuklog kralja Galbatoriksa u “Eragonu”… A u teatru je, na primer, igrao i Džeka Untervegera, serijskog ubicu 11 prostitutki.
NJEGOVA VERZIJA KOENOVE “HALLELUJAH” JE – NEODOLJIVA
Jedan od kvaliteta koji ga čine velikim umetnikom njegova je izuzetna svestranost, zahvaljujući kojoj se, uprkos činjenici da su ga izgradili i proslavili veliki holivudski projekti, rado posvećuje i manje komercijalnim umetničkim formama. Često glumi u pozorištu, a poslednjih ga godina sve intenzivnije zaokupljaju multidisciplinarne umetničke forme.
Najnoviji je takav projekat u kojem učestvuje “The Music Critic”, u prevodu “Muzički kritičar”, tačka u trajanju malo dužem od sat vremena.
Malkovič je protagonista ovog komada, koji je izuzetno zajedljiv pa kao svoju municiju koristi ceo spektar psovki, uvreda, kletvi, provokacija. On je muzički kritičar koji analizira dela najistaknutijih muzičkih velikana svih vremena. Reditelj ovog komada Aleksej Igudesman, koji u izvođenju nastupa kao violinista, sabrao je najefektnije i najokrutnije reči muzičkih kritika upućenih Bramsu, Mocartu, Debisiju, Betovenu, Šopenu… I stavio ih u usta svom “univerzalnom” kritičaru, kojeg igra Malkovič.
“Šuman sebi laska da je vrhunski kompozitor, dok je Brams netalentovano kopile, a Klod Debisi je jednostavno ružan”, stoji u najavi ove tačke, u kojoj se uz Malkovičev monolog i svira muzika umetnika o kojima se priča.
Pa, šta je Džona Malkoviča privuklo ovom projektu?
– Sam njegov koncept, kao i muzika – kaže Malkovič.
TAJNI FILM KOJI ĆE UZDRMATI HOLIVUD: POGLEDAJTE DVA MINUTA NAJNEPRIJATNIJEG TREJLERA NA SVETU
U vremenu u kojem je živeo Mocart, kritika umetnosti je imala veliku moć, a kritičar je obično bio najbolji stručnjak u području kojim se bavi. Danas imamo društvene mreže, na kojima svako može da prezentuje sopstveni dar govora, iznese svoje mišljenje, makar i o temi o kojoj objektivno nema baš nikakvog pojma.
– Svi su oduvek bili kritičari, samo nisu imali platforme na kojima bi se njihov glas čuo. Sada takva mesta postoje. Specifičnost takvih platformi je da one omogućavaju i anonimnost, pa se ljudi na njima osećaju dovoljno slobodni da se do kraja raspojasaju ili pak neopterećeno gađaju rečima koje bira njihovo srce – kaže Malkovič, pa se pita:
– Ali, koga briga? Meni kritičari nikada nisu smetali, a ne smetaju mi ni danas, bili oni stručnjaci u nekome području ili ne. Neki od njih zaista mogu imati trenutke u kojima ukazuju na nešto što može da deluje prosvetiteljski. Neki čak mogu da budu inspirativni. Ali, kada govorim u kontekstu sopstvenog rada, više sam sklon da poslušam mišljenja svojih kolega i saradnika. Oni znaju više o tome kako se “servisira” određeni komad, kako izgleda njegova struktura i kakav mu je tok – zaključuje Malkovič.
HL/Izvor: jutarnji.hr
