Džo Stramer, u vreme kad je njegov bend The Clash bio na vrhuncu slave, privremeno se odmaknuo od mikrofona i svoju pažnju usmerio prema svetu kinematografije u pokušaju da zapali novu kreativnu iskru.
Kao beskompromisni frontmen kultnog rok benda, Stramer je postao vitalni šraf nekontrolirsane punk mašine koja je dominirala Londonom 1970-ih. Uprkos svom neporecivom sjaju, Stramer je često bio van kontrole. Često bi nestajao nedeljama bez da obavesti bilo koga o tome gde se nalazi.
Bilo je to u teškom periodu, u vreme kad je The Clash jahao na talaasu uspeha posle objavljivanja pet izuzetno popularnih studijskih albuma, Stramera je uhvatio “neizdrž” i okrenuo se velikom platnu. Posle strašnog razočaranja posle očajnog rezultata filma “Rude Boy” iz 1980. u režiji Džeka Hazana i Dejvida Mingaja koga se bend kasnije odrekao, Stramer i njegove kolege iz benda počeli su da rade stvari na svoj način.
U pokušaju da obnove svoju kreativnu iskru posle meseci svađe tokom intenzivnih turneja, Stramer je sanjao ideju “Hell W10”, gangsterskog filma koji je napisan, režiran i u kojem glume članovi benda. Potpuno nezavisan projekat koji je imao suptilne naznake filmske produkcije iz 1930-ih i koji je ispričao priču o nekoliko malih prevaranata, a u osnovi je nadahnut italijanskim neorealizmom i francuskim Novim talasom – iako napravljen s najvećim budžetom i smešten u London osamdesetih.
10 PESAMA ZBOG KOJIH MORATE DA POŠTUJETE DŽOA STRAMERA
Snimljen u leto 1983. u crno-beloj tehnici, u Stamerovom pomalo nadrealnom filmu glume njegove kolege iz Clasha, Pol Simonon – koji igra ulogu Erla – i Mik Džons koji tumači gangstera po imenu Sokrat. Bizarni konačni rezultat bio je, doduše, izvestan. U nedostatku kohezije i jasne režije, Stramer je došao k sebi i ostavio film u arhivi, a pritom nije objasnio kolegama iz benda zašto je to učinio.
– Snimamo film – rekao je Mik Džons koji se tokom intervjua 2005. podsetio događaja vezanih za stvaranje “Hell W10”. – Nismo imali drugu ideju osim te. Svako je uložio svoje vreme ne razmišljajući o tome. To smo radili u slobodno vreme; radili smo! To je bila iz korena Džoova ideja. Režirao je, snimio, uspeo. A onda je to nestalo. Nije ni izašlo.
UKLETA PESMA… SNIMILI SU JE ZAJEDNO DŽONI KEŠ I DŽO STRAMER. MANJE OD GODINU DANA KASNIJE, BILI SU MRTVI
Završen film ostao je godinama zaključan dok Stramer, koji je razmišljao o novoj karijeri u svetu kinematografije, nije pomenuo svoj rediteljski debi u sklopu intervjua 1987.
– I sam sam režirao film, crno-beli 16 mm nemi film i to je bila katastrofa – rekao je. – Srećom, laboratorija u kojoj su bili negativi bankrotirala je i uništila sve zalihe, tako da svet može ponovno da diše. Snimao sam bez scenarija. Bog zna o čemu se radilo. Ja sam jedini koji je znao i nikom nije govorio o tome.
Iako su o projektu punk-noir ljudi mnogo pričali, Stramer ga nikad nije objavio. Međutim, 2002. godine, godine kada je preminuo, film je otkriven na VHS kaseti i predat dugogodišnjem saradniku Clasha Donu Letsu koji je ponovo montirao film i dodao zvučnu podlogu.
Pogedajte “konačni rezultat”.
HL/Izvor: faroutmagazine.com
