Džo Satrijani kaže da nikada nije hteo da bude vodeći gitarista, i umesto toga se nadao da će biti “vredan član benda”.
U ekskluzivnom intervjuu za UCR, roker je objasnio zašto je u ranoj mladosti odustao od pokušaja da bude bubnjar i priznao da je bio iznenađen kad je uspeo da postigne uspeh kao gitarista.
– Mislim da nikada nisam hteo da budem vodeći gitarista – priznao je Satrijani. – Želeo sam da budem gitarista u bendu. Kao klinac, doduše, hteo sam da budem poput Čarlija Votsa ili Ringa Stara. To su bila dva lika kojima sam kao dečak bio oduševljen. Sa 9 godina sam počeo da sviram bubnjeve, tri godine sam išao na časove, ali odustao sam jer nisam osećao da napredujem, a i moj muzički ukus se peo uz merdevine.
Sledeća faza je bila ona u kojoj je postao “fanatični” sledbenik Džimija Hendriksa.
– Nikada ga nisam doživljavao kao solo gitaristu ili ritam gitaristu, već samo kao – gitaristu. A možda je to zbog Džordža Harisona, Džona lenona, Kita Ričarsa, Brajana Džounsa… svi su oni svirali i solo i ritam, a meni je sve to zvučalo kao dobra muzika. Nisam pravio razliku.
Satrijani je potom završio svirajući ritam gitaru u srednjoškolskoj grupi i rekao da je beskrajno uživao u tom iskustvu.
– Uvek sam se modelirao po paternu Džmija pejdža, da budem u četvoročlanom bendu sa pevačem ispred. To mi je bilo lakše, a i činilo mi se zanimljivijim jer sam mogao da se družim s bendom, dok je postojao i drugi, melodični element, o kojem nije trebalo toliko razmišljati.
Međutim, slavni gitarista bio je prinuđen da promeni svoj pristup kada se njegov bend, Squares, raspao 1985. Nazvao je taj trenutak “katastrofom” i objasnio kako ga je to navelo da počne da se bavi svojim instrumentalnim materijalom.
– Tek sam počeo da objavljujem… stvari koje sam nekada svirao kod kuće kako bih muzički napredovao. Iznenada sam primio poziv i ljudi su rekli: ‘Hej, želimo da napravimo posao od onoga što ti stvarno bnajbolje radiš’. Nikada nisam razmišljao o tome da budem instrumentalista, onaj koji će melodiju svirati solo. Nema pevača, sav posao je na vama.
HL/Izvor: ultimateclassicrock.com
