Grupa Vartra je ispunila i više od svog obećanja i u sjajnom ambijentu Bitef Teatra sa orkestrom Škole za muzičke talente Ćuprije i Udruženjem Kuldahar učinila subotu veče veličanstvenim u smislu jednog muzičkog performansa.
Muzički izraz koji je stvorila Vartra, smeštajući naš folkor u pažljivo i predano osmišljen zvučni i vizuelni ambijent, je odistinska umetnost koja treba da kruži i mnogo dalje od granica Srbije, jer je to taj “world wide” zvuk koji, opet, na ovaj način samo ova ekipa smešta u naše vreme i prostor.
Vartra je odabrala put kojim se ređe ide… Muzička, plesna i vizuelna fuzija koja ostavlja bez reči
Bitef Tetar se okazao kao savršeno mesto u kojem ovaj koncert treba da se desi, ipak zahvaljujući iskusnom timu koji je u produkcijskom smislu ispratio Vartru kako dolikuje, u pogledu tona i scenskog prikaza, a sve je krenulo uvodnom rečju Udruženja Kuldahar.
Aca Vujin iz Udruženja Kuldahar je otvorio koncert iskazujući iskrenu radost i čast što je udružnje deo ove priče i što je bilo u mogućnosti da je podrži, a onda je uz zvuke uvoda “Krivovirski vilajet” ekipa Vartre krenula da izlazi na binu.
Dinamika koncerta je bila jedna od najznačajnijih stvari o kojoj se vodilo računa, pa nije postojao segment koji nije držao visoku pažnju. Od režije svetla koja je pratila članove benda dok sviraju praveći mističan, gotovo duhovni prikaz i ručno pravljenih instrumenata, do atmosfere pesama koje su savršeno bile poređane u nešto više od dva sata pripremljenog programa, računajući i ulazak performera u drugoj trećini koncerta na binu, kao i gudačkog orkestra Škole za muzičke talente Ćuprije u poslednjem segmentu.
Nakon ambijentalnog uvoda Vartra je otvarala priču laganijim numerama, pa su se ređale jedna za drugom – “Roša”, “Inanna”, “Jerovine”, “Aina”, “Aranya”, “Sena”, svaka sa svojim jedinstvenim aranžmanom, u kojima se, gotovo uvek, dodaje jedan po jedan član benda, svaki za sebe izvrstan i važan u celoj zvučnoj slici Vartre: Od Ivane Stošić, frontmenke i suosnivačice koja je i sama pesme dovodila do vrhunca bezbroj puta svojim unikatnim načinom pevanja i moćnim vriscima na ivici metal pevača, da bi se brzo vraćala na nežno i eterično pojanje predstavljajući kulturu ovih krajeva na verodostojan i sebi svojstven, umetnički način; do violinistkinje Ane Katić, koja je bila jednako važna u ulozi pratećeg, suptilnog i moćnog lead vokala u pojedinim pesmama, a svojim instrumetnom povezivala sve i bila prava vodilja za gudački orkestar kasnije; do udaračke sekcije koja je, u pažljivo osmišljenim i veoma zahtevnim aranžmanima davala puls, dinamiku i vodila pesme, svako na svom ručno pravljenom instrumentu – Stevan Momčilović, Julius Velker i Andrej Bunjac; do ključne figure ove cele priče, Siniše Gavrića, frontmena, osnivača, gitariste koji je menjao zvučnu sliku bitno čineći osnovu ovog zvuka od neobičnih gusli do doom gitare veoma karakteristične za Vartru.
Zajedno sa numerama “Hajd u kam, “Razija”, “Luna Noua”, “Mrza” i “Teški dol”, koje su vodile punu salu Bitef Teatra u neki vanvremeni prostor mistično i veoma spiritualno, završio se prvi deo koncerta Vartre okupljene u izvornom sastavu članova, a jednu od ovih balkanskih mantri je učinila još posebnijom Milica Tomić koja je pokretima tela doslovce probudila svih pet čula.
Poslednji segment koncerta, koji je usledio nakon sat i petnaest minuta, je bio apsolutna emanacija nastupa Vartre. Bina se ispunila dimom, članovi benda su se spustili u isti, a članovi orkestra Škole za muzičke talente Ćuprije su izlazili jedni za drugim, vođeni umetničkim i veoma simobličnim performansom Evgenije Tamnavac koja je pesmu “Iskon” učinila još posebnijom.
Devetočlani orkestar ovih talentovanih, mladih gudača koji je vođen glavnom violinom izuzetne Ane Katić je učinio poslednji segment koncerta uzvišenim i veličanstvenim po ugledu na svetske orkestre i muziku sa filmskih platna na kojem se smenjuju priče “Suđaje”, uzvišene “Trioka” , a prisutni su komentarisali da je posle ove večeri neke pesme teže zamisliti bez ovakve gudačke podrške, sjajno osmišljen i odsviran aranžman koji je doveo muziku Vartre na neki posebni, drugačiji nivo.
Visoki emotivni naboj je bio zaokružen jednim od najjačih pečata na koncertu, pesma “Žal” i želja frontmenke Ivane da je posveti onima koji su poginuli u Novom Sadu 1. novembra i upravo se ovo osećanje neverovatnog žala i iskrenog poštovanja moglo osetiti u sali Bitef Teatra u toku i nakon izvođenja ove pesme u kojoj je sam početak počivao na čistim glasovima Ivane i Ane.
Za sam kraj i ultimativni vrhunac ostavljena je pesma “Ravno polje” vođena mantrično i duboko emotivno Sinišom Gavrćem. Ova numera je možda i najjače obeležila stvaralaštvo grupe Vartre imajući u vidu da je jedna od najslušanijih, a takva verovatno zato što sabira u sebi sve emocije koje smo proživeli u nešto više od dva sata “spektakularnog” koncerta kakvim ga je ocenila publika rečima koje su se čule kroz aplauz u ovoj intimnoj, a katarzičnoj priči za koju se videlo da je Vartra osmislila sa mnogo truda, razmišljanja i ljubavi za ono čime se bavi, a to je bez sumnje jedinstvena i umetnička muzika koja bi trebalo da nas predstavi u svetu, koliko i ovde! Svako ko je bio na koncertu našao se u međuprostoru u kojem se činilo da su duhovi istoka, kao i oni u nama našli zajednički zagrljaj u mantri zvanoj Vartra.
Svega ovoga ne bi bilo sigurno bez profesionalne ekipe koja je stajala iza miksete, Igora Lončara i Danila Nikodinovskog koji su pazili na svaki sekund muzičkog izvođenja brojnog kolektiva Vartre sklopljenog samo za ovu priliku u Bitef Teatru, kao i Vladana Stojanova, čoveka koji je svetlom pravio savršenu vizuelnu priču pesmama i članovima benda.
Nakon bisa odsvirana je potpuno nova pesma “Gori barjak”, pa smo imali prilike da je zaista pretpremijerno čujemo i da se, omađijani jedinstvenim stvaranjem radujemo svemu što dolazi za ove velike umetnike – grupu Vartra!
