Novi roman Dejana Kataline – “Venera iz pakla” – biće predstavlje u subotu, 15, juna u 12 časova u okviru jubilarnog, 10. Čumić book festa.
Pisac koji godinama rečima oslikava urbani pejzaž Beograda, ali i svih onih mesta na kojima jeste ili nije, bio, svoj novi roman predstaviće u svojevrsnom dijalogu o perspektivi srpske urbane književnosti sa kolegom Aleksandrom Sašom Ignjatovićem, novinarem, piscem i urednikom Headlinera.
DEJAN KATALINA O BRAKU KAO NAJVEĆOJ MISTERIJI MODERNOG DRUŠTVA: Luksuzna roba ili novi potkulturni žanr?
Poznavaocima opusa Dejana Kataline ne treba potcrtavati da autor često koristi novobeogradske solitere kao betonsku scenografiju za svoje narative. U podnožju blokova s druge strane reke, tzv. mali čovek deluje beznačajno, ostaje neprimetan za zvaničnu istoriju kojoj svedoči, a čiji je navodno stvaralac; Katalina, kao pisac, odvajkada ima soft spot za gubitnike.
I zaista, na samom početku romana koji držite u rukama, stvari deluju manje-više poznato: imamo posla s dva soliterska luzera, dva brata čije pasivno beznađe oblikuju balkanske, ali i svetske devedesete; na snazi su britpop i Dejton, Morphine i hors.
No ubrzo se stvar komplikuje, devojka jednog brata, a cimerka obojice, nakon serije neobičnih događaja, iznenada napušta zajednički stan i nestaje maltene bez ikakvog traga.
HL INTERVJU – Dejan Katalina: Pisanjem knjige za decu prestao sam da budem patetični kul tip i postao zreo čovek koji drži reč datu samom sebi
Inertnom življenju dolazi neslućen kraj: braća Mandić postaju akteri priče koja je znatno veća od njih, postaju delom zakulisnih (čitaj: odlučujućih) tokova gorepomenute službene istorije našeg podneblja.
Katalina svoje junake izvlači iz bloka: to je čin koji može da posluži kao metafora za dalji autorov rad čiji se obrisi naslućuju na stranicama “Venere iz pakla”, atipičnog trilera koji na pametan i svež način uspeva da uposli, ali i prevaziđe uobičajene sheme i elemente žanra.
Ova mala književna tribina na kojoj će dva pisca i koautora kultnih kolumni “Bez prigušivača” razmeniti mišljenja u savremenoj srpskoj književnoj sceni – među sobom i sa prisutnom publikom -počinje, simbolično, u subotu tačno u podne, u Čumićevom sokačetu.