Od trenutka u kojem je (sa Srđanom Sacherom) osnovao Haustor i kad su se početkom 80-ih pojavili na sceni, pa do danas, Darko Rundek zadržao je svoj autorski izraz i veliko poštovanje kolega, kritičara i publike.
S Haustorom je objavio četiri studijska albuma, ali i sa kasnijim umetničkim delovanjem, od Rundek Cargo trija do autorskog rada vezanog uz pozorište, radio, televiziju i film i mnogih drugih, ostavio neizbrisiv trag u istoriji rok kulture na ovim prostorima.
Godinama punite dvorane, a da pritom ne igrate na kartu nostalgije, što dokazuje i velik broj mladih u publici. Kako to objašnjavate?
– To objašnjavam time da je svaki novi album aktualni nastavak priče te uz novu muziku i pesme donosi reinterpretaciju poznatih pesama, a koje nove generacije publike ponovo otkrivaju.
Može li publika još da vas iznenadi s obzirom na to da nastupate skoro čitav život?
– Mene zapravo iznenađuje to da u ovom rastresenom načinu života publika koju srećem na koncertima zadržava nesmanjenu otvorenost i pažnju koja me inspiriše.
Koji su vaši rituali prije izlaska na pozornicu?
– Volim da sednem sam i u miru neko vreme, popijem viski, a onda se izgrlim s bendom i krenem.
U kakvim prostorima najviše volite da nastupate?
– U manjim amfiteatrima koji dobro zvuče.
Da li vam je lakše da radite muziku za pozorište/film ili za regularne albume?
– Za pozorište ili film.
Kad se osvrnete na gotovo tri decenije na sceni, kako vam ona danas izgleda i gdje se smeštate?
– Izgleda mi da polako dolazi do smene generacija u mainstreamu, ali istovremeno ima mnogo više nego ranije žanrovski vrlo raznorodnih, a kvalitetnih i generacijski prožetih projekata, tako da se može reći da su plodna vremena za muziku.
Uhvati li vas ikad žal za zlatnim vremenima novog talasa?
– Ne.
Poznato je to da ste društveno odgovorni i da promovišete projekte koji podižu svest građana o različitim temama. U poslednje vrijeme pisalo se o vašim brojnim ekološkim aktivnostima. Što je uticalo na vas da osvestite taj ekološki moment?
– Činjenica da ljudi svojom aktivnošću kakva je sada istrebljuju druge vrste, drastično im smanjujući životni prostor, utičući na promenu klime, kiseljenje okeana, zatrpavajući ih smećem itd., ne bi smela nikog iole svesnog da ostavi ravnodušnim. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što nas, ako pod nekom vrstom opsadnog stanja ne promenimo način života, čeka neizbježan kolaps sistema – glad, migracije, sukobi i haos. Dramatično je to što je ovde prosečan čovek o tome slabo informisan i ravnodušan. Za razliku od prosečnog Engleza, Francuza ili Nemca. Zato, iako nisam sklon društvenom aktivizmu, moram po zovu savesti da pokušamo da doprinesemo svesti o problemima ovde i sada.
HL/Izvor: tportal
