U kafeteriji Delfi SKC knjižare održana je nesvakidašnja promocija knjige “Tanka crna linija” Aleksandra Saše Ignjatovića.
Zašto nesvakidašnja? Pre svega zbog toga što se tražila “stolica više”, što se ne viđa često na književnim promocijama. Potom i zbog opuštenog i zabavnog razgovora koji je moderirao novinar Dejan Katalina, uz brojne anegdote koje su pričali Ignjatović i specijalni gost promocije, dugogodišnji urednik “Trećeg oka” Dragan Vićanović. I naravno, najvažnije, zbog prilike koju je publika imala da zaviri u svet neobjašnjivih pojava, čudesa i tajni koje, prema rečima autora, postoje mnogo bliže nego što mislimo.
Govoreći o knjizi, Ignjatović je istakao da ga je inspirisala ideja da “svet koji poznajemo možda nije jedini”, što predstavlja centralno pitanje romana.
– U „Tankoj crnoj liniji” za onoga ko bude čitao – sve treba da bude stvarnost. Da li se sve zaista dogodilo baš tako kako piše? Možda jeste. Ali način na koji doživite svaku priču reći će vam da li je to stvarno ili nije – rekao je autor.
Kroz priče smeštene u zaboravljena sela, skrivene manastire i prostore obavijene tajnama, autor istražuje kolektivni strah od nepoznatog, ali i fascinaciju misterijama koje opstaju generacijama.
U razgovoru sa posetiocima autor je otkrio da knjiga spaja elemente psihološkog trilera, lokalne mistike i savremenog romana, stvarajući osećaj neizvesnosti koji traje do poslednje stranice, a upravo je taj prostor za sumnju suština ove zbirke.
– To jeste ta tanka crna linija koju se vrlo često plašimo da pređemo jer se bojimo druge strane. Ta strana je ogledalo naše stvarnosti. Sve u životu je dualno, sve ima svoju drugu stranu i svoj odraz. Mi se zapravo najviše plašimo sebe i suočavanja sa sobom, zato i jeste toliko teško preći tu tanku crnu liniju – objašnjava Ignjatović.
Konačno, “Tanka crna linija” nije klasičan roman, niti zbirka priča u uobičajenom smislu, iako je svojevrsni nastavak izuzetno uspešne zbirke “Najveće tajne i misterije Srbije”. To je knjiga koja se kreće po ivici – između stvarnog i mogućeg, između sećanja i slutnje, između racionalnog i onoga što uporno izmiče objašnjenju. Radnja je smeštena u prepoznatljiv prostor Srbije – u gradove, sela i zaboravljene predele koji deluju poznato, ali u sebi kriju detalje koje retko primećujemo. Kroz niz povezanih priča, autor otvara pitanja o sudbini, izborima, vremenu i onim trenucima kada se svakodnevica neprimetno pomeri i pokaže drugo lice.
