Pojam “efekat leptira” je američki matematičar i meteorolog Edvard Lorenc povezao sa teorijom haosa i zavisnošću sistema od početnog stanja.
Ovaj pojam se prvi put pominje u kratkoj priči “Zvuk grmljavine” američkog pisca naučne fantastike Reja Bredberija, objavljenoj 1952. godine koja se bavila putovanjem kroz vreme i u kojoj smrt leptira u prošlosti dramatično menja sjet budućnosti.
Pojam “efekta leptira” sugeriše da bilo koja beznačajna akcija može u budućnosti ili na drugom mestu da prouzkuje ozbiljne posledice za ceo sistem i za pojedine učesnike. Ovaj pojam nije sasvim nova i čisto naučna ideja, jer je bilo poznato da u lancu događaja može mali, gotovo beznačajni faktor da dovede do potpuno drugačijih dešavanja od očekivanih.
Na to ukazuju primeri iz engleskog srednjovjekovnog folklora: Zbog nedostatka jednog eksera, otpala je potkovica, zbog nedostatka potkovice, izgubljen je konj, zbog gubitka konja, izgubljen je i jahač, zbog nedostatka tog jahača, izgubljena je bitka…
Proučavajući atmosferske promene Lorenc je početkom šezdesetih godina XX veka napisao pojednostavljen kompjuterski model vremenskih prilika zasnovan na dvanaest parametara. Ovim modelom je dobijao veoma precizne vremenske prognoze, ali se iznenadio kada je uočio da i minimalna odstupanja u unesenim podacima dovode do ogromnih razlika u rezultatima. Naime, razlike u pritisku, brzini vetra, temperaturi i drugim parametrima između prethodnog i novog merenja na samom početku su bile manje od jednog promila, toliko male da nijedna oprema koja se koristi za realno merenje vremenskih prilika ne bi mogla da ih uoči, a upravo ove slučajne i infinitezimalne razlike su menjale vremenske prilike do neprepoznatljivosti nekoliko meseci kasnije.
Posle nekoliko eksperimenata Lorenc je utvrdio da ako ima precizne podatke, meteorolog će na osnovu ovog modela tačno prognozirati vreme, ali ako su početni uslovi bili samo malo drugačiji od pretpostavljenih, verovatno će potpuno promašiti. Lorenc je to slikovito objasnio:
– Za grešku je dovoljno ako meteorolog propusti da uzme u obzir nešto neprimetno, kao što je zamah leptirovih krila. Taj naizgled zanemariv pokret može potpuno da izmeni razvoj vremenskih prilika.
Inspirisan opaskom Lorenca, američki novinar i esejista Džejms Glejk izrazio je suštinu efekta leptira na buduće događaje:
– Ako zamah leptirovih krila uznemiri vazduh u Pekingu, mogao bi da izazove oluju u Njujorku.
Ovu rečenicu su usvojili zagovornici teorije haosa, koja tvrdi da i veoma male razlike u početnim uslovima mogu dovesti do bitno različitih ishoda.
Metafora s leptirom i olujom ušla je i u popularnu kulturu. U filmu “Park iz doba Jure” matematičar Ijan Malkolm sve događaje posmatra kao ponašanja haotičnog sistema. S druge strane, film “Efekat leptira” koji se zasniva na prilično netačno predstavljenom efektu leptira, ističe ideju da male promjene u nečijem životu mogu dovesti do velikih posledica.
Šta vi mislite… da li je “efekat leptira” baš toliko moćan?
HL/Izvor: Artnit
