Zoran Kostić Cane, lider Partibrejkersa i Goran Bare iz Majki bili su učesnici panela “Ugasi se ili sini” muzičke konferencije Kontakt 2023, koji je vodio muzički urednik Radija 202 Nenad Kuzmić.
Cane je rekao da su njegovi Partibrejkers prvi album objavili posle dugog čekanja, jer su u muzičkoj industriji Jugoslavije osamdesetih bili “13. prase, poslednja rupa na svirali”.
Posle uticajnog albuma “Partibrejkers” (1985), zagrebački Jugoton im je rekao “ćao, doviđenja”, a sledeći “Partibrejkers II” (1988) izašao je za manju kuću Jugodisk, pošto su prethodno “svi odbili drugu ploču”.
– Sve smo sami plaćali uvek. Nikad nismo imali sponzore. Ni danas nemamo sponzore – naglasio je Cane.
Goran Bare: Nikad više neće biti kao nekad…
Bare je rekao da ni njega neće niko od sponzora, i da je jedino svojevremeno od jednog kicoša dobio “džabalesku cvikere Dejvid Bekam”, pošto mu je “počeo rikavat vid”.
– Oni (Partibrejkers) su nas pogurali, otvorili su svima vrata – istakao je Bare.
Prema njegovim rečima, Majke niko nije primećivao dok nisu pobedili na festivalu “Novi rock” u Sloveniji, gde je glavna zvezda bio Dušan Kojić Koja iz Discipline kičme.
Cane je podsetio da u pogledu prijema ni Partibrejkers nisu bili “u prvom delenju – bilo je (Prljavo) kazalište i Aerodrom, bosančerija…”
– Mi smo bili nešto sa strane. Imali smo ekipe. Kad idemo u Zagreb, ukrcaju se u voz i dođu do kupea. ‘Momci ima mesta?’ Nema. A mister otvori tabakeru – raketice od sremske ludače – prisetio se Cane.
On je istakao da je postojala solidarnost i ljubav prema rokenrolu, kao kada su, u vreme ratova i sankcija, 1994. godine Partibrejkers svirali u Ilirskoj Bistrici u Sloveniji sa Majkama, Kojotima i Res Nulliusom.
– Bila je velika hrabrost da sviraš sa Srbima. Bilo je lepo i nezaboravljivo. Hvala ti – rekao je Cane Baretu, koji je odgovorio da je mrzeo sistem autokratije u Hrvatskoj.
– To nisam podnosio, i zato smo se skupili i srušili smo kera, kužiš? – rekao je Bare.
Canetova filozofija: Bolje biti rok pevač nego službenik novog svetskog poretka
Cane se prisetio izjave kontroverznog hrvatskog alternativnog muzičara Satana Panonskog, čije pravo ime je bilo Ivica Čuljak (1960-1992), da je “po nacionalnosti roker”.
– On je rekao da će me ubiti – uzvratio je Bare.
– Malo te folirao – dobacio je Cane.
Pošto je sa društvom u jednom kafiću pevao partizansku pesmu “Drugarice posadimo cvijeće”, Bare kaže da je Satanu “neki bolid javio da se srbuje”.
– Dolazi meni taj bolesnik, Satan, i kaže: ‘Bare, čuo sam da si radio gadne stvari sinoć’ – prisetio se Bare.
Prema njegovim rečima, Satan je u Beogradu zaradio opekotine tokom nastupa u Bitefu, pa mu je gitarista Partibrejkersa Nebojša Antonijević Anton dao zdravstvenu knjižicu.
– O kolegama sve najbolje – primetio je Bare.
Goran Bare o Satanu Panonskom: Pamtim ga kao luđaka – svirali smo zajedno, nažalost…
Govoreći o kompromisima sa kojima se bendovi suočavaju tokom karijere, Cane je rekao da ne treba ići preko integriteta.
– Mladi! Pamet u glavu i maštu u srce – poručio je Cane.
Bare je istakao da ga je Cane “više naučio nego Jan Kurtis i svetski poznati momci”.
– Mame mi, ti si meni prvi bend koji je svirao na mom jeziku ono o čemu ja razmišljam – rekao je Bare.
Kada se pojavila prva demo kaseta Majki, Antonijević ih je prvi od Partibrejkersa čuo i Cane kaže da su videli da – “to je to”.
– Moraš da budeš svoj, ponosan. Samo istina. Pa nek nam sude oni koji ništa ne nude – rekao je Cane.
Bare je naveo da nije mogao da veruje “jugoslovenskom sistemu, ni ovom ustaškom, to je isti k…”
Goran Bare prvi put progovorio o sinu: Ne doživljava me kao oca, nemamo nikakav odnos…
Cane je dodao da su sve njegove pesme “napisane unapred, traju u savršenoj nesavršenosti”.
– Dok su drugi pevali o ne znam čemu, zezanje, ribe, zabava, eskapizam, mi smo rovarili po svojoj unutrašnjosti – ustvrdio je Cane.
Prisetivši se izgleda devojaka koje su sa vinkovačkim bendovima krajem osamdesetih dolazile u Beograd, Cane je rekao da je prvi put videvši američku muzičarku Kortni Lav pomislio da je “zna sa Akademije”.
Na Kuzmićevo pitanje da li je u radnom odnosu sa muzikom, Cane je odgovorio:
– Ne, ja sam u ljubavnom.
Cane o preplitanju muzike i duhovnosti: Celog života se pitaš “kuda vodi ovaj put”… ali moraš da budeš spreman da čekaš na odgovor
Upitan kako muzičari treba da zaštite svoja prava, Cane je pomenuo strukovna udruženja, ali je dodao da pored toga treba “u se i u svoje kljuse”, i da je “stvar u sreći i dobrim ljudima koji će da ti pomognu”.
– Mi smo se, dok su ratovali naši narodi, mirno sastajali u Ljubljani – dodao je Bare.
– Možda ćemo Goran i ja napraviti jedan duet – otkrio je Cane.
Bare je priznao da mu je jednom prilikom na svirci na zagrebačkom Jarunu, Cane predložio da zajednički napišu pesmu, ali da tada nije mogao jer je “bio na supstancama”.
