Bruno Langer: Da se vratim na početak, ništa ne bih promenio… dugovečnost Atomskog skloništa je moja najveća životna nagrada

0
374
Oglasi
Atomsko skloniđte/Photo: facebook@AtomskoSkloniste
Atomsko skloniđte/Photo: facebook@AtomskoSkloniste

Atomsko sklonište i dalje praši gde god da se pojavi. Publika širom bivše Jugoslavije željna je da čije uživo hitove kao što su “Pakleni vozači”, “Djevojka broj 8”, “Žuti kišobran”… i, naravno, “Treba imat’ dušu”.

Bend se na muzičkoj sceni SFRJ pojavio 1977. godine, a njegov frontmen Bruno Langer kaže da je dugovečnost najveća nagrada za njega.

– Ovog leta imali smo velik broj nastupa, među kojima bih istakao otvaranje urbanog kulturnog programa u Splitu, u Đardinu, na ulazu u Dioklecijanovu palatu. To je bilo predivno. Osim toga, imali smo i sjajne nastupe u Dubrovniku, Konavlima, Nikšiću – kaže Langer.

Kako punite baterije i energiju potrebnu za binu?
– Slušajući muziku i intervjue velikana roka. Nažalost, mnogi od njih već su nas napustili.

Da možete da se vratite na svoje muzičke početke, da li biste nešto promenili?
– Apsolutno ništa. Zadovoljan sam i ispunjen svime što se dešavalo u mojoj dugogodišnjoj karijeri, koja je započela 2. maja 1965. godine prvim javnim nastupom u Domu mladih u gradiću Vodnjanu kraj Pule. Tada sam i ja bio mlad, imao sam šesnaest godina.

Verujete li da možete da nadmašite svoj veliki hit “Treba imat’ dušu”?
– Ni slučajno, jer ta pesma, koja je nastala 1982. godine, postala je evergrin. Opstaje već trideset šest godina, danas i nove pesme lako padaju u zaborav. Ta dugotrajnost pesme najveća je nagrada meni kao autoru za sav moj dugogodišnji rad u rokenrolu.

Šta može da vas iznervira i da li dopuštate sebi negativne stvari?
– Kažu da kad ljudi dođu u treće doba, sve ih živcira, a kod mene je to suprotno. Mnogo toga živciralo me kad sam bio mlad. Iako, nije mi se ugasio mladalački bunt, samo nema više živciranja. Trudim se da živim opušteno bez ikakvih negativnih misli i primisli.

Verujete li da pozitivnim mislima možemo da promenimo život?
– Verujem. Ova planeta bila bi mnogo srećnije mesto za život kada bi se toga pridržavao svaki njegov stanovnik. Ne bi bilo ratova, ne bi bilo pljačke i korupcije takozvanih malih ljudi, koji su ustvari giganti, jer izdržavaju svakodnevni teror nad sobom.

HL/Izvor: avaz.ba

Oglasi

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite vaš komntar!
Unesi svoje ime