Branki Katić uručena nagrada “Miloš Žutić”, za najbolje glumačko ostvarenje – ulogu Blanš u predstavi “Tramvaj zvani želja” u režiji Lenke Udovički, u Beogradskom dramskom pozorištu.
Branka Katić pokrenula važnu temu: Da li su glumci samo izvođači, ili i autori svojih uloga?
– Moja slomljena Blanš dala mi je krila. Kada sam saznala da sam dobitnica nagrade Miloš Žutić osetila sam veliku radost ali i zahvalnost što mi je pruzena prilika da tumačim jednu tako izazovnu i kompleksnu ulogu. Drago mi je da su moje kolege prepoznale moju posvećenost i moj dar. “Tramvaj zvani želja”, napisan davne 1947. godine istrazuje teme koje su i danas bolne i aktuelne, nasilje u porodici, loš tretman osoba sa mentalnim tegobama, nejednakost polova, osudu homoseksualnosti a ponajviše tragičan ishod koju grubost i nasilje neminovno donose – rekla je srpska glumica posle predstave.
Ona je dodala da u danima velikog nasilja koje briše sve pred sobom, nije lako zadržati veru u bolje sutra.
– Sve ono čemu naša umetnost teži, zbog čega postoji, ovih dana je najsurovije demantovano i obezvređeno. Pozorište otvara beskrajne mogućnosti za razumevanje ljudske prirode, svih nasih čežnji i strahova, ono je hram za negu duše. Ako treptaji moje Blanš ostanu sa publikom i posle gledanja predstave, ako učine da se publika zamisli nad surovošću modernog sveta, ako mogu da izazovu saosećanje i želju da budemo bolji jedni prema drugima – onda smo uspeli u svojoj nameri – rekla je Branka Katić.
Nagradu “Miloš Žutić” ustanovilo je Udruženje dramskih umetnika Srbije 1994. godine kao “spomen na znamenitog glumca – znamenitog po duhovnosti i misli, po poštovanju jezika i govora, po snazi izraza i osećanja”.
Branka Katić se vratila kući: Šta je glumac bez publike?
Ovo je četvrta po redu nagrada za Branku Katić za ulogu Blanš. Pored nagrade “Miloš Žutić”, tu su i nagrade Beogradskog dramskog pozorišta, zatim “Zoranov brk” na Festivalu “Dani Zorana Radmilovića” i nagrada na Festivalu malih scena u Rijeci.
