Momčilo Bajagić Bajaga ovih dana okupiran je promocijom novog albuma “U sali lom”. Poznati muzičar je za dnevni list Danas pričao o novim pesmama, saradnji sa ubijenim premijerom Srbije Zoranom Đinđićem, kao i o hitu “Pada vlada” koji odbija da izvodi na koncertima.
Na novom albumu “U sali lom” imate, citiram, “veselu pesmu, tužnu, nadrndanu, polunadrndanu, brzu, laganu”. Uz to duet tebe i Žike, jednu telefonsku pesmu, bonus novi miks s Point Blank “Kad mesec prospe rekom srebra sjaj” i pesmu “Noćima sanjam” koju je napisao akademik Duško Kovačević. Kažeš nisi bio vođen formom hita, a sve navedeno zvuči kao dobitna kombinacija?
– Nadam se da jeste mada nikada nisam razmišljao u tom pravcu. Ono što ljude najviše zanima, kad je bilo koja umetnost u pitanju, jesu emocije. U tom smislu sam rekao da je ovaj album pretežno veseo iako ima i setnih momenata, ali bože moj – život je takav. Hoću da kažem ljude najviše zanima ako možeš da preneseš neko osećanje na taj nosač zvuka. Sad je to CD, ali se nadamo i vinilu. Samo da se prenesu emocije. To je, nekako, najbitnije. Generalno, uvek je ceo album odraz raspoloženja u kojem se on pravio. Ovaj otvara pesma “Savršen dan”, s durskim gudačima i sve zvuči vrlo optimistički tako da je to nota koja preovlađuje.
Tvoja muzika se menjala tokom vremena i mnogima upada u uho to ubacivanje etno ili folk elemenata, a opet se ne može reći da su to narodne pesme. Otkud to, da li je to deo tvoje potrebe za muzičkim istraživanjem ili je to možda povezano sa dijasporom koja traži tu vrstu senzibiliteta?
– Bitno je da se na pravi način uradi pesma. Ja stvarno nemam predrasude o žanrovima i u ovoj pop rok muzici ne znam postoji li neki kojim se mi nismo bavili. Sve su nam pesme žanrovski različite jer ja lično volim da slušam različitu muziku. Iz nekog života i saradnje shvatio sam da među izvođačima narodne muzike ima vrhunskih muzičara. Stvarno može od njih nešto da se nauči.
Šta recimo?
– Imaš ljude koji savršeno sviraju svoje instrumente i donose emocije kroz njih. Imaju tako neshvatljivu tehniku da neko ko se bavi muzikom mora da kaže “ovo je za poštovanje”. I čuvaju neku tradiciju i meni je to vrlo okej ako je okej. Ti i u pop muzici možeš da imaš nešto što je bez veze i isto tako i u ovoj. Ali nisam apriori protiv toga, niti imam neku frku. Ja u stvari nisam veliki poznavalac folk muzike tako da se zbog toga ne bavim previše time. Da bolje znam, time bih se bavio, ali sarađujući sa raznim etno muzičarima shvatio sam da ima njih veoma ozbiljnih.
Na ovom albumu, neočekivano, gitarski žestoko zvuči pesma “Grom”, a i njen tekst je lep.
– Ta pesma je odraz vremena. Uglavnom mi kroz pesmu osetimo kako je vreme bilo tada kada smo je snimali.
Za ovu bi moglo da se kaže da govori o kulturi straha.
– Ne kažem da je vreme straha, ali ono što se oseća ne samo u našoj nego u svetskoj stvarnosti jeste taj tamniji vetar koji duva. A s druge strane ja u suštini volim hevi metal i te tvrđe stvari, ali nisam imao nekog razloga da to stavljam u pesme, ali vidim svi su se obradovali u bendu toj pesmi i mislim da će to biti dobro za koncerte. Jer mi nikad nemamo problem sa baladama. Naprotiv, imamo problem koju ćemo baladu da izbacimo. Možda smo dosad imali manjak brzih stvari, ali uz tu i ostale ćemo ih sad imati dovoljno.
Tvoje su pesme često korišćene. Stvar “Pada vlada” se rado svirala u partiji Dosta je bilo, a evo sad se uz “Džezere” reklamira i kafa. Plaća li se to i kakav odnos imaš prema tome?
– Naravno da plaćaju. Meni ovo s kafom deluje okej, a “Pada vlada” zavisi od toga ko je na vlasti, pa im se ili sviđa ili im se ne sviđa.
Zanimljivo je što komentari odobravanja i zadovoljstva na tu stvar stižu iz svih krajeva bivše zajedničke zemlje.
– Jeste, ali je ja ne sviram na koncertima, a posebno ne u regionu.
Zašto?
– Prvo ne pratim toliko političku situaciju u drugim ex-Yu državama, a bilo je raznih ponuda da sviram “Pada vlada” kad se nešto dešava, pogotovo kad su protesti i ima dve strane. Ali s obzirom na to da ja stvarno ne želim da se petljam u to šta neko u drugoj državi želi da napravi od svoje države, a pravo da ti kažem nisam ni siguran koji su to ok likovi, a koji ne. Isto tako vrlo retko sviram “Zvezdu” jer neki put se desi i to je najsmešnije bilo, da smo svirali u Makedoniji. Sve vreme ljudi na koncertu “ajde, ajde Zvezda” i mi kao ajde kad ispostavi se da su pola partizanovci i onda se oni pobiju. A tu 80 odsto ljudi nikad nije ni bilo u Beogradu, tako da stvarno ne volimo da sviramo nešto što bi moglo da isprovocira konflikte.
Pre 10 godina si pre izbora govorio o tome podržavaš političare iz demokratskog bloka, kao i da je posebno jak utisak na tebe ostavio ubijeni premijer Zoran Đinđić. Šta se desilo u međuvremenu, da li sada nekog podržavaš?
– Ja sam se malo isključio iz političkih dešavanja i poslednje kad sam nešto bio politički angažovan jeste bilo u to Đinđićevo vreme. On je stvarno bio dobar tip i mi smo svirali kad su bili oni studentski protesti. Đinđić je bio jedan od retkih ljudi koje sam zapamtio u to vreme. Mi smo s njim bili ono “kako si, Zoki”, opušteno, bili smo na ti i onda ga posle petog oktobra nisam video šest meseci pošto je postao premijer. Posle toga, bio je neki zvanični prijem i ja sam mu se tad obratio sa “gospodine premijeru”, a on: “daaj, bili smo pre ovoga na ti.” Mislim da ljudi na toj poziciji retko postupe tako. On bio genijalac i došao je nama na promociju albuma koja je bila u Zvezdara teatru. To je, zapravo, jedini premijer koji je došao na predstavljanje albuma pop rok benda tako da mi je to ostalo u sećanju kao jako drago druženje. A, onda, kako je išlo vreme, shvatio sam da sam ja s tom pozicijom javne ličnosti interesantan raznim političkim strujama, ali sam ja u fazonu da me to zaista ne zanima. Možda sam između 30. i 45. godine života kad je bio peti oktobar imao energije, a onda sam shvatio da je život jedna mnogo kratka pojava, a da ja jako mnogo volim muziku i da bi bilo strašno da vreme gubim na takve stvari.
Tvoj stav je?
– U svakom slučaju nema šanse da ću bilo kad ubuduće da dam nekome bilo kakvu političku podršku. Mogu privatno to da uradim u krugu svojih prijatelja, da kažem šta meni odgovara ili ne, ali neću ni u negativnom, pa čak i u pozitivnom smislu da se uplićem osim ako je baš neka ekstremna frka u društvu, pa sad da podržimo da se životinje više ne gaje zbog krzna ili tako nešto. Ali ove dnevnopolitičke stvari me stvarno ne zanimaju jer mislim da je moja pozicija vrlo nezgodna. Prvo što zameram većini ljudi iz javnog posla koji se bave politikom jeste to što su kao i ja vrlo malo informisani. Drugo, ja se bavim drugim stvarima i prosto nemam dovoljno podataka, a tako možeš vrlo pogrešno da iskoristiš tu svoju veliku prolaznost na medijima i da pritom kažeš neku glupost. Ja se čuvam toga. I hvala bogu ide nam dobro posao sam od sebe i zbog onoga što mi volimo i radimo tako da bez obzira na to što sam u to vreme studentskih protesta podržavao Đinđića i celu tu ekipu kao i svi normalni ljudi. Sad nije ni takvo vreme kao što je onda bilo, a i da jeste nekako računam, ono, ima i klinaca pa nek se oni bave malo time ja sam svoje odslužio.
Tvoja učtiva izjava je da se u politiku mešaš onoliko koliko je to pristojno sa tvoje pozicije.
– Jeste… Mislim da je glupo sad koristiti priliku zbog toga što ljudi vole neke moje pesme sad njima treba neko moje političko mišljenje. Mi svi imamo neki normalan odnos prema politici u tom smislu da baš kad je nešto grozno mi osudimo i baš kad je nešto dobro podržimo, ali baš neko mešanje – to ne.
Spomenuo si da “neki tamniji vetar duva” a i “Prodavnica tajni” iz 1988. je objavljena u zapaljivim vremenima. Tri decenije kasnije osećaš li na globalnom nivou tu vrstu napetosti. Da li je ponovo došlo vreme za pesmu “Samo nam je ljubav potrebna”, za koju si kazao da je i tvoj životni stav ili bolje samo nam je razum potreban?
– Da to, slažem se. U globalnom smislu ima previše tenzija, previše onoga čega se svi plašimo – nuklearnog naoružanja i već je sad ovo sa Sirijom bilo – ne daj bože da neko napravi neku veću grešku, može da se desi katastrofa. To je nešto što bih rekao da me malo brine, ali nisam neki pesimista po tom pitanju. Računam da je ne daj bože frka koja može da se napravi da niko nije toliko lud da bi to uradio. Mislim da se ta svetska međunarodna politika dosta bazira na tom nekom blefu i da svi nešto blefiraju.
Za tebe i Instruktore je tipično da širite pozitivne vibracije. Jednom si rekao da uvek u takvoj ekipi ljudi i radite i da se “nadrndani” sami pokupe i odu. Ne odgovara im da budu u takvom društvu. Odakle crpiš pozitivno raspoloženje?
– Imam sreću da se bavim onim što volim da radim i, stvarno, muzika može da te nosi. Gomilu puta me je izvadila iz glupih situacija ili iz nekog bedaka u koji svaki čovek mora da upadne u životu. Mi svi u bendu, a takva mi je i cela ekipa, hvala bogu, stvarno imam dobar bend i gde god smo bili po čitavoj kugli i svi su to ukapirali a to je da mi svi poštujemo to što imamo sreću da se bavimo poslom koji volimo da radimo i da stvarno imamo trip da su nam ti trenuci dragoceni. I mi kad smo na bini stvarno damo sve od sebe iz zbog publike naravno, ali i zbog sebe jer je nama to mnogo bitno. Publika to pokapira i kad se sve to potrefi između nje i nas – onda je to sto posto.
HL/Izvor: danas.rs
