Kada su se tri preostala originalna člana sastava Madrugada 2019. godine ponovo ujedinila kako bi proslavila dvadesetogodišnjicu objave debi ploče “Industrial Silence”, ne samo da je ishod bio odsviranih gotovo 100 koncerata – uključujući trijumfalnu turneju širom evropskog kontinenta, festivale po čitavoj Norveškoj i dva rasprodata koncerta u Spektrumu u Oslu – zakođe je rezultiralo da bend shvati kako su nedostajali sopstvenim obožavaocima – i da su nedostajali jedni drugima.
Ubrzo je postalo jasno da hemija uspostavljena na koncertima može vrlo lako da se prenese u sobu za probu. Duh samih početaka benda održan je u formi dugih, kreativnih sviračkih sesija.
Stvorili su mnogo dobro muzike, neke stare ideje su osvežene, pa su u februaru 2020. godine otišli u Los Anđeles kako bi snimili novi album. Krajnji ishod ovog entuzijastičnog praska inspiracije jeste njihovo dugoočekivano izdanje “Chimes at Midnight” preko Warner Music Norway etikete.
Kao najavu predstojećeg albuma bend je objavio tri singla golicajući nam maštu šta možemo očekivati od nove ploče. Najpre su album najavili singlom “Nobody Loves You Like I Do”, a basista Frode Jakobsen izjavio je sledeće:
– “Nobody Loves You Like I Do” započela je kao kombinacija dve različite ideje koje sam imao. Odsvirao sam skicu Jonu koji joj je odmah promenio ritam. Zamislio sam da se klavirski akordi odsviraju na gitari; tema koja podseća na “Inland Empire”, iz Linčovog filma. Bio sam inspirisan soundtrackom filma “Taxi Driver” i nekolicinom albuma Majlsa Dejvisa iz šezdesetih.
Naredni singl bio je “The World Could Be Falling Down” čija se ideja nazire još od snimanja njihove debi ploče Industrial Silence, ali je ostala nezavršena.
– Sećam se kada smo završili ovu pesmu i kako smo shvatili da stvaramo odličan album. Instantno je zvučala sveže i zaokruženo – priseća se bubnjar Jon Lauvland Petersen.
Njihov poslednji najavni singl bio je “Ecstasy”. Pesmu je napisao Sivert Hajem, zajedno sa engleskim gitaristom i kantautorom Robom Mekvejom. Iako numera prvobitno nije trebalo da se nađe na ploči, završila je kao poslednja pesma koju je bend snimio u Los Anđelesu, pre nego što je svet zapljusnula izolacija usled Covid-19 pandemije.
– Rob je bio sa nama u studiju kako bi svirao gitaru na nekoj drugoj pesmi u čijem je stvaranju učestvovao. Osećao je da te dve pesme pripadaju jedna drugoj, tako da smo poslednjeg dana u Sunset Sound studiju, odlučili da svemu tome damo priliku – objašnjavaju članovi benda.
A sada je tu i “Call My Name”:
