Priča koja je trebalo da otvori, zahvaljujući ćudljivom vremenu, zatvorila je letnju festivalsku sezonu.
Ove godine su se kockice tako složile. Nadamo se da više nikada neće, jer otvoreni prostor je otvoreni prostor, a hala je hala. Nekako, nije to – to.
Đule na otvaranju izložbe “PRi(ČA) iz foto–pita”: Za fotke kakve Aleks pravi, pored objektiva i oštrog oka, treba i – rokersko srce
I pored jakog line upa, zavidnog broja bendova, festuval se pomalo gušio u dvorani Borca. Kao i publika. Navikli smo na malo drugačiju Priču. A navika je čudo.
I kako se to kaže, čast da otvori ovogodišnje izdanje festivala pripala je horu Čačanske gimnazije.
Mladi gimnazijalci su nas uz rok klasike “Sve još miriše na nju” (Parni valjak), “We Will Rock You” (Queen), “Another Brick in the Wall” (Pink Floyd)… uveli u još jednu Priču, osmu po redu.
Posle hora Čačanske gimnazije na scenu su izašli Lusteri koji su nas muzikom provozali od Haustora, preko Zabranjenog pušenja do Sunshinea, a zatim Arigo Saki i njegov bend i Tampon zona…
Najjači utisak prve večeri ostavio je slovenački bend King Foo i neuništiva enegrija Aleksandre Josić, zvane perpetuum mobile, jednog od najboljih ženskih vokala regiona.
Koliko su ih Čačani dobro prihvatili govori i to što je većina skakala uz njihove pesme iako su ih mnogi čuli prvi put.
Da li smo rekli da je energija pevačice benda King Foo bezgranična i zarazna?
Nema festivala bez hladnog piva i Kekin Mileta.
Sa Pivom ili bez, uz pesme stare i nove (sa solo projekta) naterao je publiku da zapeva “Nije sve tako sivo”, “Reno 4”, “Zubić vila”, “Pater familias”, “Samo za taj ojećaj”…
Prvo festivalsko veče zatvorili su Raskid 13 i Karakondžule.
I prava je šteta što se dobar deo naša publike razišao posle Kekina. Ova dva benda zaslužila su veću podršku.
Drugo veče osme Priče počelo je nastupima Ruzičastih slonova i uvek za svirku raspoložene i spremne Rok apoteke.
A posle omiljenih nam “apotekara” na binu je izašla žena pena, žena stena – Zoe Kida.
Mama… Van Gogh, je definitivno bio najposećeniji koncert festivala. Očekivano.
“Klatno”, “Ludo, luda”, “Anđele moj brate”, mrak i upaljeni telefoni…
Kod Baneta, Kize i ekipe nema “stani”, samo “skači”. Sunshine… braćo i sestre… Sunshine. Za završnicu: Shark, Snakes & Planes i Vreme čuda.
Treće festivalsko veče počelo je nastupom grupe Whiteheads.
Njihov repertoar nije sačinjen samo od pesama Queena, ali Ristoooo (Queen Real Tribute) dobio si konkurenciju.
Aerodrom = “Fratelo”, “Obična ljubavna pesma”… I malo Azre. Podrzumeva se. Neće naši tako lako prihvatiti novije stvari.
Biće da ljude puca nostalgija za tim nekim lepšim, prošlim vremenima.
O, da. Bilo je i plesanja u bekstejdžu…
“Crveno, crveno, crveno”… prosto je neverovatno koliko ljudi vole ovu pesmu iz filma “Kako je propao rokenrol”.
Valjda ih podseća na dane kada još nije propao. Rokenrol, naravno.
A kad je počela “Trese, lupa udara” začas se napravila Đurina festivalska čarolija. Kapa dole za Bombaj štampu.
Iste večeri trebalo je da nastupi i Smak plus, ali je njihov koncert otkazan. Festival su zatvorili Samostalni referenti.
I šta reći na kraju? Bila su to tri sjajna dana u Čačku i – jedva čekamo sledeću godinu i novu Priču. Nadamo se na otvorenom.
