Deset godina na domaćoj sceni sinoć je proslavio jedan od naših najupečatljivijih bendova. Čuveni po tome što na bini imaju minimum deset muzičara, Gruvovci su svoj jubilej obeležili u kultnom beogradskom SKC-u i to sa postavkom od čak 11 muzičara.
U ovoj formaciji bend je dobio na snazi i punoći zvuka, a o ponekoj šarmantnoj neusaglašenosti ili raštimovanosti sinoć nije bilo ni mesta ni reči.
Koncert Zemlje Gruva bio je rasprodat. Po broju ljudi delovalo je da je sasvim bilo u redu razmatrati i neki veći prostor, mada je SKC za vernu publiku i prijatelje benda bio sasvim zadovoljavajući.
Ono što je, na žalost, bacilo senku na samom početku koncerta jeste – kašenjenje od sat vremena! Kada s jedne strane u publici imate klince, kada njih prate roditelji, kao i mnogobrojne poštovaoce benda, kašnjenje nema opravdanja. Naime, jedno je pisalo na ulaznici, drugo na plakatu, treće na društvenim mrežama, a početak koncerta na kraju je odredila – gužva. Bend je tako ispoštovao one koji su – kasnili.
Makakvi (ne)objektivni razlozi bili – koncert se počinje na vreme, a publika koja kasni treba da zna šta je posledica: lošija mesta i propušten grand opening. Na žalost, upravo je taj vešto osmišljen i teatarski početak ostao je u senci kašnjenja početka koncerta.
Od trenutka kada su se (konačno) pojavili na sceni do poslednjeg tona i horskog “i svega ovog ne bi bilo da si to uradio sam” (“Da bi nam”) – himne zajedništva Zemlje Gruva, ovaj koncert jeste bio za pamćenje i svaku pohvalu.
Na zamračenoj sceni kojom je dominirao veliki simbol Zemlje Gruva prvo se pojavila jača polovina benda – momci u savršenim crnim odelima, predvođeni Milovanom Boškovićem podigli su momentalno atmosferu izvodeći instrumentalni medley svih najvećih hitova Zemlje Gruva.
Odlično osmišljeno, pogotovo imajući u vidu koliko bend zapravo ima sjajnih pesama, od samog početka svog rada do danas.
Deset godina nije mali period, a opstati i napredovati na domaćoj muzičkoj sceni jeste izazov, borba, večito preispitivanje, trud, rad, uz obilje kreativnosti i bespogovorno čuvanje integriteta.
Na samom kraju medleya na scenu su izašle i one koje svojim upečatljivim vokalima (čije boje su tako jedinstvene, a savršeno se uklapaju), eklektičnim stilom i delovanjem predstavljaju srž i suštinu benda – Zoe Kida & Konstrakta.
O osećaju i trenutku u kojem je bend u punom sastavu na sceni i oči u oči sa svojom publikom, slaveći tako važan broj muzičkih godina – mogu samo da prepričavaju direktni učesnici. I da, bio je to susret starih prijatelja koji se jako vole, a koncert je u startu poprimio atmosferu dobre kućne žurke.
Kao u uvek na nastupima, Milovan, Zoe i Konstrakta izuzetno dobro su nivelisali “odnos snaga”. Redosled numera bio je iskusno i znalački odabran tako da kontinuirano preko dva sata drži pažnju publike. Bilo da je reč o vanserijskoj interpretaciji “U opasnosti”, “Šećeru”, “Vucibatine” (ma bravo Zoe!), “Ptice znaju da je kraj”, “Plodni dani” ili “Nisam znala da sam ovo htela”, “Mama”, “Tuga” (numere koja je zbog svoje upečatljivosti i snažne poruke zasluženo dobila posebno scensko vizuelno rešenje, a Konstrakta je izvela par excellance), “Kako bilo” (Milovanov šou na sceni dugo ćemo pamtiti, ne samo po hitovima već i po izuzetnoj zelenoj bundi koju je poneo junački na popriličnom broju stepeni u sali) i zaista mnogih drugih hitova – pevači Zemlje Gruva dali su svoj interpretativni maksimum i zvučali – bolje nego ikad!
Veoma je važno pomenuti i ekipu koja je sinoć bila na sceni sa Milovanom i dve Ane – na bubnjevima Arion, duvačka sekcija: Đorđe (trombon), Ivan (truba), Andrija (saksofon), Marko (bas), Luka (klavijature, sempler, gitara, harmonika!), Dušan (klavijature) – reč je o vanserijskim instrumentalistama, ali i moćnim vokalima (tri puta ura za Luku i Đorđa!) koji su svojim umećem Zemlju Gruva zaista izmestili na jedan viši muzički nivo, kako i dolikuje jednom bendu koj slavi deset godina.
Davno je rečeno da je Zemlja Gruva carstvo u kojem “caruje drugarstvo” pa su se pred publikom sinoć našli i dragi muzički prijatelji benda – Antonio Bratoš, novo regionalno muzičko ime koj morate znati (guglujte ga, ima odlične singlove, sinoć smo slušali “Anananana”), gradska faca Lou Benny (koji je u svom stilu “isprašio” sa bendom omaž Dinu Dvorniku u pesmi “Afrika”), a publika je vraćena kroz vreme i uz svojevrsni omaž okupljanju nekadašnjih i sadašnjih članova Zemlje Gruva u prvom bendu – Mistake Mistake.
Sve u svemu, preko dva sata intenzivne muzike, uz publiku koja je od one sa podignutom obrvom na početku zbog kašenjenja na kraju izašla zadovoljna, vesela i nasmejana. Igralo se, pevalo, dobacivalo poznatim licima u publici, pesme su se posvećivale (jedna Marija je baš bila srećna), a ono što se svakako orilo je veliko finale i bis uz sada već evergreen “Najlepše želje” i drugarsku “Da bi nam”.
Zemlji Gruva želimo još bar tri puta ovoliko godina na domaćoj sceni. Oni su sazreli, ni jednog trenutka ne gubeći na svojoj detinjoj ljubavi prema muzici, na kreativnosti, inventivnosti. Nije lako i ne može svako biti drugačiji. Zemlji Gruva to nekako polazi za rukom i to ne mali broj godina. Neka tako i ostane.
Marija M Karan
