Obišao je četiri kontinenta, učestvovao u dva svetska rata i prisustvovao španskoj građanskoj revoluciji. Mrzeo je svoje ime jer ga je, kako je govorio, podsećalo na naivnog junaka Vajldove drame “Važno je zvati se Ernest”, iako je njegovo postalo jedno od najslavnijih imena sveta.
Bio je pisac, novinar, nobelovac, veliki ljubitelj ribolova, pića, koride i žena, avanturista i kosmopolit, samoubica. Ernest Hemingvej ostao je jedna od najistaknutijih ličnosti XX veka i čitave književnosti.
Vodio je buran život i preživeo mnogo toga, naročito u periodu kada je radio kao novinar i reporter, družeći se sa policajcima, kriminalcima, prostitutkama i ubicama.
Uspomene na ovaj svet živele su na stranicama mnogih njegovih dela.
Tokom jednog od manje burnih dana u životu Ernesta Hemingveja, još jedan avanturista, mladi pisac Arnold Samjuelson odlučio je da pešači do Floride, do Hemingvejevog doma i upozna svog idola.
Iako skeptičan u početku, Hemingvej je ugostio 22-godišnjeg Arnolda u svom domu. Shvativši da je Arnold poletarac u pisanju i da je došao jer želi da čuje savete velikana, Hemingvej je uzeo parče papira i sastavio mu listu knjiga koje treba da pročita kako bi usavršio svoja znanja.
Na listi su bile sledeće knjige:
“Plavi hotel i Otvoreni čamac”, Stiven Krejn
“Madam Bovari”, Gustav Flober
“Dablinci”, Džejms Džojs
“Crveno i crno”, Stendal
“O ljudskom ropstvu”, Somerset Mom
“Ana Karenjina” i “Rat i mir”, L. N. Tolstoj
“Budenbrokovi” Tomas Man
“Pozdrav i zbogom” Džordž Mur
“Braća Karamazovi”, F. M. Dostojevski
Oksfordova antologija engleske poezije
“Ogromna soba” Edvard Estlin Kamings
“Orkanski visovi” Emili Bronte
“Daleko i davno” Vilijam Henri Hadson
“Amerikanac”, Henri Džejms
Predao mu je listu, rekavši:
– Ovo su knjige koje bi svaki pisac trebalo da pročita u sklopu svoje edukacije… Ukoliko već nisi pročitao sve ovo, onda jednostavno nisi edukovan. Ova dela predstavljaju različite stilove pisanja. Neka će te zamoriti, dok će te druga možda inspirisati, a neka su toliko predivno napisana da ćeš pomisliti da je beznadežno da ti počneš da pišeš.
Najvažnija stvar koju sam ja naučio o pisanju je: nikad ne piši previše odjednom; nikada nemoj da izvučeš sve iz sebe. Ostavi malo i za sutradan. Najbitnije je znati kada se zaustaviti. Dok ti još uvek dobro ide, stigao si do zanimljivog dela i znaš šta će se dalje dogoditi – tada je vreme da staneš. Ne razmišljaj dalje; pusti svoju podsvest da odradi posao.
HL/Izvor: kultivisise.rs
