Merk Merkjurijadis je jedno od poznatijih imena u muzičkoj industriji. Čovek koji je karijeru u muzičkom menadžmentu započeo još osamdesetih godina prošlog veka, u Virgin Recordsu Ričarda Bransona, bio je menadžer bendovima Iron Maiden i Guns N’ Roses, Kiss, Black Sabbath… ali i Eltonu Džonu, Morisiju, Bijonse, Brajanu Feriju…
U razgovoru za magazin Music Business World, on je ponudio nekoliko saveta za sve koji žele da se bave ovim poslom, a usput otkrio i poneku zanimljivu anegdotu iz svog višedecenijskog iskustva.
1. Prihvatite odgovornost, u potpunosti
Kada sam bio mlad menadžer, postojao je neko koga sam mnogo poštovao, jedan od najvećih menadžera na svetu tog vremena.
U jednom trenutku, među njegovim slavnim klijentima našao se i Brajan Feri. Prišao sam mu jednog dana i pitao kako ide sa Ferijem, a on mi je odgovorio: – Dajem otkaz.
U oktobru 1987, velika oluja je pogodila London i drvo je palo na Brajanovu kuću. Menadžer mi je rekao: – Nazvao me je u dva ujutru i pitao šta planiram da uradim u vezi s tim. Nisam planirao ništa da uradim sa drvetom na kući Brajana Ferija u dva ujutru, pa sam dao otkaz.
Ja sam tip koji bi bio tamo, na licu mesta, preduzimajući sve što je u mojoj moći da sklonim to drvo sa kuće.
Moraš biti spreman da “ubiješ” za svakoga sa kim sarađuješ. Moraš biti spreman da im pružiš isti pristup, ljubav i brigu koje bi pružio svojoj deci.
2. Stavite karijeru na prvo mesto
Muzička era u koju sam ja stigao je bila ono što se zove erom umetnika. Devedeset posto izvođača koje si potpisivao pisalo je svoje pesme, imalo dobro predstavu gde su i ko bi mogli da postanu, kako bi omot njihovog albuma ili stejdž trebalo da izgledaju… Bio je to biznis prilično vođen integritetom.
Devedeset posto izvođača koji se danas potpisuju su talentovani klinci koji samo žele da budu poznati. Slava je važnija od pesme ili poruke. To mene ne interesuje. Interesuje me rad sa velikim umetnicima, a to podrazumijeva podržavanje njihove vizije.
Postoje prilike koje mogu da budu dobre za pesmu ili album, ali nisu dobre za karijeru, i obrnuto. Zato, kada treba da donesem odluku, sve posmatram iz perspektive karijere.
3. Borite se za svoj deo kolača
Kada su brojke u pitanju, ja uvek dobijam 20% bruto iznosa. Takođe, radim nešto što je prilično neobično, a to je da insistiram na kontinuiranom plaćanju za posao ili proizvod u kojem učestvujem.
Na primer, ako umetnik uđe u studio i sa jednom osobom snimi jednu pesmu, ta osoba će kontinuirano dobijati tantijeme za tu pesmu.
Verujem da uloga koju ja igram treba da bude tretirana na isti način. Hoću da dobijam tantijeme na isti način kako umetnik, producent i izdavačka kuća.
Želim da ljudi budu srećni i da umetnik ima fleksibilnost, u granicama razumnog. Ali, jedina stvar oko koje nisam fleksibilan je plaćanje za proizvod na kome sam radio.
Ohrabrujem sve koji žele da budu menadžeri da zauzmu sličan stav. To je nešto za šta moram da se borim, čak i sa svojim uspehom i iskustvom, ali je moguće – ko se usudi, uspeće.
4. Krčite svoj put
Jedna od neopevanih legendi našeg posla je Rod Smolvud. On je bio tip koji je radio sve što je potrebno da Iron Maiden uspe. Nikad nije ustuknuo kada je u pitanju bio bend u koji je verovao.
Ako želiš da budeš menadžer, moraš da budeš siguran da ti nije potrebno da tvoje mišljenje potvrđuje neko drugi.
Moraš da imaš istu snagu vere u umetnika kakvu je Rod imao u Iron Maiden, Eliot Roberts u Nila Janga i Džon Landau u Brusa Springstina.
To je u suprotnosti sa svim što se dešava u ovom poslu, jer ne želiš da radiš ono što se dešava sada, želiš da radiš ono što će biti sledeće.
To zahteva ogromnu posvećenost, odvajanje vremena za ozbiljno razumevanje prilika koje su ispred tebe i mogućnost vizuelizacje i verovanja u ono što želiš da uradiš sa umetnikom.
5. Slušajte
Jedna od najvažnijih stvari koje radim sa umetnicima jeste provođenje izuzetne količine vremena slušajući ih.
Ponekad pomislim kako bi lako bilo skočiti i reći: – Prestani sa tim glupostima, evo šta treba da uradimo. Ali, da uradim to, oni ne bi osećali da ih neko sluša, a ja ne bih mogao da reagujem na njih smislenim savetom na način koji je kredibilan i koji bi oni poslušali.
Slušanje šta oni žele je ogroman deo jednačine. Moraš da imaš toliko dobru komunikaciju sa umetnikom da se ne uzdaš u to šta ti govore, već u to kako se ponašaju. Njihovo ponašanje kada su van diskusije govori ti šta je njima važno, a šta nije.
Naš posao nije da radimo ono što mi želimo da radmo, već da radimo ono što umetnici žele. Naš posao je da im olakšamo ostvarivanje vizije samog sebe i da pomognemo da se ona ostvari.
Izvor: bosonoga.com
