Prvi festivalski dan je otpočeo bez kiše. Nekima sunčanjem, kupanjem i odbojkom pored bazena, nekima pijuckanjem kafe u hladu borova ili pored Sutjeske, nekima đuskanjem uz DJ setove na OK Summer Stageu…
Ali definitivno su do 14:00 svi bili razbuđeni i spremni za nastup Helem Nejse i nove avanture na Tjentištu.
Nikome nije smetalo ni sunce koje peče, ni vrućina na platou ispred OK Stagea. Ionako su sarajevski hip hoperi digli temperaturu na maksimum.
“Hajdemo da guramo tu priču, lagano da guramo tu priču… Idemo da guramo tu priču…”
Posle benda Helem Nejse pred raspoloženu eipu ispred bine izašao je Ivan Hilje aka Hiljsom Mandela, hrvatski hip-hop muzičar, tekstopisac i pevač, ujedno i član zagrebačkog sastava KUKU$ koji je na istom stejdžu nastupio Nultog dana festivala.
A onda Let 3. Valjda samo Mrletu i Prlji može da padne na pamet da na + 40 na scenu izađu u debelim čupavim bundama. Da, skinuli su ih posle nekoliko pesama. Nisu ni oni toliko… ekscentrični.
“Veliko vam hvala, izađi mala izađi mala…” Naravno, u publici ovacije i ludilo što zbog pesme, što zbog sunca i piva.
“Mala izađi, mala izađi…” nastavilo se horsko pevanje ispred bine.
– Od srca veliko hvala što ste ovde – rekao je Prlja i dodao: – I to sam obavio, a sada ćemo izvesti našu novu pesmu i još jednu novu pesmu. “Lesi”. Pesma se zove “Lesi”.
“Vjeran pas”, “999”, “Nisi me voljela u ono vreme”, “Sokol”, “Omađijaj me”, “izgubljeni”, “Riječke Pičke”, “Mama ŠČ!”… još su neke od numera koje su bile na set listi Leta 3.
I dok su trajali koncerti na OK Stageu u Book zoni održana je press konferencija kojoj su prisustvovali organizatori, partneri i izvođači festivala i kojom je zvanično počeo jedanaesti Jelen OK Fest.
Konferenciju je otvorio Dubravko Suvara, direktor festivala koji je zahvalio publici, sponzorima, prijateljima festivala ali i izvođačima koji se iz godine u godinu sa zadovoljstvom vraćaju na festival.
– Zajedničkom energijom smo stvorili jedan regionalni događaj koji je prepoznat i ono što je sigurno obaveza već sada, na prvom festivalskom danu ove godine, jeste da sljedeće godine budemo uspješniji i masovniji i da kompletan kvalitet festivala bude bolji – kazao je Suvara.
Umetnici se uvek rado vraćaju na OK Fest, festival koji je postao sinonim za vrhunsku muziku, nezaboravne trenutke i jedinstvenu atmosferu, to je potvrdio i Šemso iz Brkova:
– Ovdje je toliko dobra priroda, vidite i sami, ne moram to da vam govorim jer znate bolje od mene. Ja sam gradski jadnik i ovdje dođem da dišem, sinoć sam samo stajao i disao.
Nije bio jedini. Mnogi su prve noći, posle duže vremena, disali čist planinski vazduh. Punim plućima.
Kada smo već kod noći, za prvi deo večernjeg muzičkog programa bili su zaduženi Elemental, Rambo Amadeus, Plavi orkestar i Brkovi.
Elemental i šarmantna Remi vrlo brzo su naterali publiku da ustane sa svojih mesta na poljani ispred bine. Nema sedenja uz energične Zagrepčane.
– Zbor Tjentište, čista desetka- rekla je Remi između dve pesme i dodala: – Bravo cure u prvim redovima. Ako zaglibim gledaću u vas.
Mireli nije bila potrebna pomoć, ali je publika nastavila uglas da peva “Sunce, hvala ti” i druge pesme uz Elemental. Za svaki slučaj.
Posle Elementala na Main Stage je izašao Rambo Amadeus muzičar koji je, kako sam kaže, tribjut samom sebi i koji se godinama bori protiv neukusa i primitivizma.
“Kvantitet proizvodi kvalitet, tako misli svaki propalitet…”
– Dobro veče omladino. Ja sam čika Rambo.
– Znate gde ste? Guglajte. Izguglajte šta je ovde bilo.
– Omladino, provodite se ali setite se da su nekada ovde vaši vršnjaci krvarili…
Bile su to Pušićeve rečenice upućene klincima u publici tokom njegovog nastupa, koji nekako uvek više podseća na performans nego na koncert.
Za kraj, najavio je pesmu koja je nastala “uz pomoć veštačke inteligencije i prirodne gluposti”.
Neizvesnost je trajala nekoliko sekundi, a onda se čuo ženski vokal koji je “pevao” čudnim naglaskom “Šio mi ga Đuro”. I šta drugo da kažemo nego da je Rambo stvarno Mega car.
Loša i njegov Plavi orkestar već posle nekoliko taktova vratili su nas u osamdesete. Bar one starije koji su bili tinejdžeri kada su “Kaja”, “Suada”, “Ti si moja sudbina”, “Lovac i košuta”, “Bolje biti pijan nego star”… puštane na svakom radiju i pevane na svakoj žurci.
Loša je u jednom trenutku zamolio publiku da stavi mobilne u džepove i podigne ruke, čisto kao eksperiment, da klinci vide kako je bilo tih osamdesetih.
Ako je neko od starijih poželeo još vernije podsećanje, dobio ga je, jer tokom pesme “Ako su to samo bile laži” nestala je struja. Potpuni “ugođaj” za generacije koje su odrastale u vremenu restrikcija.
Šalu na stranu, u prvom trenutku nije baš bilo prijatno ostati u mrklom mraku. Planine i šume okolo, svetla nigde. Videle su se samo zvezde na nebu i po koji upaljeni mobilni.
Struja nije dolazila pa je publika, bez namere da se raziđe, sama nastavila da peva ispred Mejna. Kvar je ubrzo bio otklonjen, a koncert nastavljen tamo gde je i prekinut – “Ako su to samo bile laži, lažimo se bar još malo…”
Za završnicu na Main Stageu bili su zaduženi Brkovi posle kojih su se svi koji su još imali snage preselili na OK After Party binu sa koje je “treštalo” do jutra (tačno do 5:05).
