Dok su u subotu, 22. jula, na završnoj večeri 10. Demofesta nebom iznad Banjaluke leteli plamenovi i konfete, prava eksplozija energije, uspomena i emocija dešavala se u publici, koja je ispunila svaki kutak gradske tvrđave i oborila sve rekorde festivala.
Posjetioci su u kulminaciji večeri pozdravili nove pobednike takmičenja demo bendova – Slonz iz Šapca, koja je osvojila snimanje i produkciju debitanstkog albuma, drugoplasirani Tyger Lamb iz Zagreba, nagrađen binskom opremom u vrednosti od 2.000 evra i trećeplasirani Wolfram iz Novog Sada, koji je dobio binsku opremu u vrednosti od 1.000 evra.
Slonz je jedan od retkih bendova koji pevaju na maternjem jeziku, a za pisanje tekstova zadužen je vokal i gitarista Nikola Mijailović.
– Kada smo prošli na Beton binu sa ostalim bendovima, mislili smo da ukoliko prođemo u finale to će biti reda radi – iskren je Mijailović, ne krijući uzbuđenje zbog pobede.
Iz benda Tyger Lamb priznaju da su se prijavili u poslednjem trenutku da zbog jake konkurencije nisu očekivali prolazak u finale.
– Došli smo da prezentujemo svoj rad i bili smo šokirani prolaskom u finale, a kamoli osvajanjem drugog mesta – rekli su članovi benda, očigledno još pod utiskom od prethodne noći.
Ekipa trećeplasiranog benda Wolfram kaže da je na Demofest došla da se druži, ali i takmiči, tako da su imali određena očekivanja i nadanja.
– Nismo mislili da ne zaslužujemo ništa, jer se onda ne bismo ni prijavili. Svako od nas misli da njegova muzika ima neku snagu – naveli su oni.
Nikoli Mijailoviću, gitaristi i vokalu Slonza, uručena je i brendirana Jack Daniel’s gitara, kao najboljem gitaristi takmičarskog programa.
Plavi bas, koji se dodeljuje najboljem basisti u sećanje na Igora Kašikovića Kaleta, otišao je u ruke Adrijana Juga iz zagrebačke grupe Pale Origins.
– Zanimljivo je da dajete nagrade basistima, jer su to građani drugog reda – kazao je Jug kroz šalu i dodao da bas svira desetak godina, a u ovom bendu je relativno novi član.
Program treće, završne večeri bio je svojevrsna kulminacija desetogodišnje muzičke priče, koja je od neuobičajeno ambicioznog demo festivala, u jednom periodu suočenog sa gašenjem, došla do pokretanja masovnih akcija za njegovo održavanje, nominacija za prestižna evropska festivalska priznanja i uvrštavanja na UNESCO listu projekata od posebnog značaja.
To je na Basstion bini bilo vidljivo od početka finalnog takmičenja, jer je na hiljade posetilaca došlo da podrži 10 finalista.
Na Beton bini je postalo jasno kada je zasvirao banjalučki Sopot, koji je privukao toliko publike da nije bilo mesta za sve zainteresovane i priredio svirku koju su mnogi posetioci ocenili kao jednu od najenergičnijih i najboljih u istoriji Demofesta.
Ipak, emotivno najsnažniji trenutak dogodio se na Basstion bini, kada su na nju stupili bendovi ZAA i M.O.R.T. i zajedno izveli pesmu “Ne odustajem”, novu himnu Demofesta.
Dve grupe koje su najbolji primeri Demofestove muzičke alhemije i uticaja ovog festivala na domaću muzičku scenu upravo su pobedama na Demofestu izašle iz anonimnosti, postale nove regionalne zvijezde i došle do tačke da publika zajedno s njima peva svaki stih hitova “Irie & Kool” i “We”, odnosno “Na cesti” i “Plamen što kriješ”.
O značaju Demofesta govorili su i članovi sastava Dubioza kolektiv, koji su sledeći izašli na Basstion binu i održali nastup za pamćenje.
Između “Volio bih”, “Vratiće se Valter”, “Kokuza” i drugih pesama kojima su tresli Kastel, članovi Dubioza kolektiva stigli su da otpevaju i rođendansku čestitku banjalučkom festivalu.
Vrhunskom svirkom i interakcijom sa posetiocima, sa kojima su se često šalili i izvodili zajedničke koreografije, Dubioza kolektiv je mladim bendovima pružio najbolji mogući primer “kompletnog nastupa”.
Nešto ranije, sličnu stvar je na Beton bini učinila grupa Bad Copy. Na mestu gde je organizovan prvi Demofest, a koje je u 2017. postalo mala festivalska bina, Skaj Vikler, Ajs Nigrutin i Timbe napravili su ludu žurku, dostojnu velikog festivalskog rođendana.
Energično i vešto, održali su pravi čas na temu hip hop nastupa, a posetioci im nisu ostali dužni zahvalnost za to.
Program na novoj bini zatvorio je živopisni Projekt Rakija, sastav muzičara iz BiH i Holandije, koji su predstavili nesvakidašnju mešavinu žanrova i njom razbudili one koji su počeli da osećaju umor.
Tačka na najveći Demofest do sada stavljena je na centralnoj, Basstion bini, koja je ostala ispunjena do četiri časa ujutru, jer je publika uživala slušajući Rudimental DJ set.
Od prvog do poslednjeg bita, Kastel je plesao u ritmu dvojca na bini, bez obzira na to da li je preko njihove elektronske podloge išao neki evergrin poput “Hit The Road Jack” ili savremeni megahit kakav je “Waiting All Night”.
Simbolično, Rudimental, prvo ime ovogodišnjeg revijalnog programa, otvorio je nastup pesmom “Not Giving In”, koja govori o upornosti, baš kao himna Demofesta.
Upornosti koja je mali festival iz Banjaluke za jednu deceniju ucrtala na svetske festivalske mape, a mnoge mlade muzičare iz garaža i podruma izvukla na veliku scenu, i koja obećava mnogo pred početak druge Demofest decenije.
Izvor: Demofest PR
