Jedan od najpopularnijih, ali i najkontroverznijih pisaca 20. veka je svakako bio Čarls Bukovski. Njegovi romani se i dalje rado čitaju, a njegove misli često citiraju.
Evo i nekih malo poynatih činjenica iz njegovog života:
Masilni otac
Bukovski je svoje detinjstvo opisao kao horor priču sa “velikim H”. Na pitanje zašto u intervjuu za italijansku TV 1981. godine, Bukovski je rekao da ga je otac “tukao žiletom tri puta nedeljno u periodu kada je imao od 6 do 11 godina”.
– Ovo je za mene bila veoma dobra književna obuka – rekao je on, dodajući da ga je zlostavljanje naučilo kako da kuca.
Čarls Bukovski ostavio nam je ovih 10 saveta za život dostojan čoveka…
Počeo je da pije sa 13 godina
Iako jedva da je redak među nekim od najpoznatijih pisaca naše kulture, Bukovski je imao doživotnu vezu sa alkoholom koja je počela kao tinejdžer. Njegov prijatelj Vilijam “Ćelavi” Malinaks – izmišljen kao Eli LaKros u poluautobiografskom romanu Bukovskog “Ham on Rie” – bio je prvi koji ga je upoznao sa alkoholom.
– Bila je to magija – kasnije je ispričao Bukovski. – Zašto mi neko nije rekao?
FBI je imao njegov dosije
Šezdesetih godina prošlog veka, delimično zahvaljujući svojoj kontinuiranoj kolumni “Beleške prljavog starca” za podzemne novine u Los Anđelesu Open Siti, Bukovski je uspeo da zarobi oko federalaca. Prema sajtu bukovski.net, FBI i američka poštanska služba — njegov tadašnji poslodavac — bili su uvređeni nekim od njegovih pisanja i počeli su da se udubljuju u njegovu prošlost. Dosije Bukovskog sastoji se od njegovih dosijea o hapšenju, bljutavih intervjua koje su agenti vodili sa njegovim komšijama i spiska prethodnih adresa i poslova.
Mistična veza alkohola i kreativnosti… Da li se najbolje pesme i priče kriju na dnu boce – i zašto ne?
Prvi roman objavio u 50. godini
Iako je godinama pisao i objavljivao poeziju i kratke priče u manjim publikacijama, Bukovskijev prvi roman nije objavljen sve dok mu nije bilo 50 godina. Izdavač Džon Martin ponudio je Bukovskom 100 dolara mesečno (oko 965 dolara u današnjem novcu) da dođe da radi sa njim u kompaniji “Black Sparrow Press” pod uslovom da napusti dnevni posao u pošti. Martin je Bukovskom napomenuo da mu je lakše da proda i proda roman nego zbirku poezije, a mesec dana kasnije, Bukovski ga je nazvao da kaže da je završio svoj prvi roman, “Pošta”. Kada je Martin upitao kako je moguće da je tako brzo napisao roman, Bukovski je odgovorio: – Strah može mnogo postići.
Roman “Pošta”, objavljen 1971. godine, bio je polu-fiktivna priča o alkoholičaru, ženskarošu poštanskom radniku Henriju Činaskiju – alter egu Bukovskog koji se prvi put pojavio u pripoveci “Ispovesti” čoveka koji je dovoljno lud da živi sa zverima – koji će se na kraju ponovo pojaviti u pet romana Bukovskog, nekoliko njegovih kratkih priča i filmove “Barfly” i “Factotum”.
Šon Pen je ponudio da glumi u poluautobiografskom filmu Bukovskog “Barfly” za 1 dolar
Bukovski je prvi napisao scenario za film “Barfly”, koji je prikazao život njegovog alter ega Henrija Činaskog, na zahtev režisera Barbeta Šredera 1979. godine, ali od toga odmah nije bilo ništa. Šreder je slao scenario raznim producentima u Holivudu dok se, konačno, Denis Hoper nije zainteresovao za njega i pokazao ga svom dobrom prijatelju Šonu Penu. Bukovski je ispričao kako je Pen rekao: “Glumiću u tome za dolar. To će biti moja plata.” Ali kvaka je bila u tome što je Pen želeo da Hoper režira, dok je Bukovski želeo da ostane veran čoveku koji je uložio toliko novca i vremena u projekat: Šrederu.
Iako je insistirao da se sastane sa obe zainteresovane strane, autor je na kraju ostao sa Šrederom, a uloga Činaskija pripala je Mikiju Rurku. “Barfly” je stigao u bioskope 1987.
Čitavu tajnu svog uspeha Čarls Bukovski sažeo je u dve reči… sasvim neočekivane dve reči
Veterinar mu dijagnostikovao tuberkulozu
Jednom, kada je bio bolestan, glumac Ellot Guld preporučio je otmenog specijalistu sa Beverli Hilsa koji je rekao Bukovskom da je on samo “pregažen” i da mu treba odmor. Ali on je nastavio da se oseća loše, pa ga je Šon Pen poslao kod drugog lekara sa Beverli Hilsa, koji mu je rekao nešto slično.
Jednog dana, Bukovski je odveo jednu od svojih mačaka veterinaru da je previje, a autor je usput spomenuo veterinaru da se i on sam već duže vreme nije osećao dobro. Posle brzog pregleda, veterinar je zaključio da ima tuberkulozu, koja je bila opšte poznata kao “bolest siromaha”, i nešto što ti lekari sa Beverli Hilsa nikada ranije nisu videli. Kada se Bukovski vratio doktoru sa ovom informacijom, konačno je stavljen na odgovarajući režim za tuberkulozu, i za godinu dana je bio OK.
Na njegovom nadgrobnom spomeniku piše “Ne pokušavaj”
Bukovski je umro od leukemije 1994. u 73. godini i sahranjen je u Memorijalnom parku Grin Hils u Rančo Palos Verdesu u Kaliforniji. Iako njegov epitaf može izgledati kao depresivan otpis života, to je zapravo stih iz jedne od njegovih pesama. Prema njegovoj udovici, Lindi Bukovski, on je bio predstavljen u seriji “Ko je ko u Americi” — svojevrsnoj enciklopediji o istaknutim živim ljudima u Americi, koja se prvenstveno sastoji od informacija koje su sami prijavili, jedno od pitanja na kraju koje je bilo postavljeno za Bukovskog “filozofija života” na koju je napisao “Ne pokušavaj”.
HL/izvor: mentalfloss.com/Ali Parr
