Kit Ričards nema problem s tim da otkrije svoja osećanja i otvoreno govori o stvarima u životu koje voli ili mrzi. Ljudska riff mašina Rolling Stonesa nikada se nije klonila verbalnih sparinga, čak je i povremeno napadao svoje kolege iz benda.
Ričards je besramni sin bluza koji voli reggae i, u stvari, većinu drugih žanrova, pa nije iznenađenje što je pokušao da se poveže i sa heavy metalom kada se on pojavio. Umetnici kao što su Čak Beri i Madi Voters bili su njegovi idelo dok je odrastao, a svet metala za gitaristu je od početka bio strani entitet. Zapravo, žanr nije ni postojao kada su se The Rolling Stones probili na scenu, a tek “rođenjem” Black Sabbatha 1970. godine počeo je da prenosi muziku na nove i mračnije teritorije.
Kit Ričards: Sve što sam ikada želeo je da sviram kao Čak Beri
Ričardsov prezir prema žanru je nešto što nikada nije krio, pa čak i pre nego što on prerastao status sub-kulture, Ričards nikada nije “pao” na to:
– Glas tog momka mi opasno ide na živce. Ne znam zašto; možda je previše akrobatski za moj ukus – rekao je o Led Zeppelinu 1969. godine, a njegovo mišljenje se od tada nije promenilo.
Kit Ričards otkrio svojih 12 omiljenih albuma svih vremena… Kome verovati da su genijalni, ako ne njemu…
Godine 2015. ponovio je svoj oštar stav, rekavši:
– Volim Džimija Pejdža, ali kao bend – ne, sa Džonom Bonamam koji grmi niz autoput u nekontrolisanom 18-točkašu. Džimi je sjajan svirač, ali uvek sam osećao da ima nešto malo šuplje u tome, znate?
Iako su Led Zeppelin više hard rock nego heavy metal, Ričardsova perspektiva prema žanru u celini je još zagriženija.
– Zvuči mi kao besomučno tupo udaranje – rekao je za New York Daily News 2015. – Za većinu bendova sinkopiranje je izvan njihovih granica. Beskrajno ponavljanje, iskakanja, bez dizanja, bez sinkopa.
Nenad*ebivi Kit Ričards: Nema za nas penzije… niko neće prvi da napusti ovaj autobus
Zatim je izveo svoj najžešći udarac kada je izdvojio dva najveća titana na sceni i rekao:
– Milioni su zaljubljeni u Metallicu i Black Sabbath. Ja mislim da je sve to samo dobra šala.
2010. godine, Ričards je bio dovoljno ljubazan da podeli svoju definiciju heavy metala:
– Ako želite heavy metal, poslušajte Džona Li Hukera, poslušajte tu jebenu svirku. To je teški metal. To je moćno.
Ova izjava možda najbolje definiše Ričardsov pogled na muziku. Opsednut je ritmom i bluzom do tako opojne mere da jednostavno ne može da shvati zašto bi ljudi radije slušali Black Sabbath kada umesto njega mogu da slušaju Džona Li Hukera.
U njegovim očima, muzika je više objektivna nego subjektivna, a metal je samo nešto što ga nikada nije zanimalo. Za Ričarsa, radi se o osećanju da pesme treba da hrane njegovu dušu, što je slučajno kontrastna energija onoj koju preuzima od bendova kao što je Metallica, koji su antiteza svega što je njemu važno u muzici.
HL/Izvor: faroutmagazine.co.uk
