Grupa Devo oduvek je prihvatala čudno i bizarno kao sastavni deo svog izraza.
Od fascinacije naučnom fantastikom, preko sklonosti ka nadrealnom i satiričnom humoru u tekstovima, do ekscentričnog nastupa u kojem su se predstavljali kao vanzemaljska bića – često sa prepoznatljivim crvenim “energy dome” kapama na sceni – Devo (nazvani po konceptu “de-evolution“, ideji da se vrste vraćaju u primitivnije oblike, uz tvrdnju da je čovečanstvo nazadovalo) i njihova specifična forma elektronske satire od osnivanja u Akronu, u saveznoj državi Ohajo, tokom sedamdesetih godina, konstantno su polarizovali američku mejnstrim publiku.
– To je ono što nas je uzbuđivalo. To nas je zasmejavalo, taj sudar dva sveta, i bilo je izuzetno zabavno – rekao je suosnivač Džerald Kasale za Far Out. – Bili smo vanzemaljci, ali ne otuđeni. Samo smo posmatrali dominantnu kulturu, gotovo onako kako bi neka vanzemaljska bića proučavala drugu vrstu.
Ko ako ne oni… Bend DEVO pokrenuo liniju zaštitne opreme protiv korona virusa
Dominacija sintisajzera tokom osamdesetih donela je Devu proboj ka široj publici. Imajući u vidu kritike njihovog ranijeg rada, u kojima su bend nazivali “fašistima” i “klovnovima”, odlučili su da snime album koji bi se direktno pozabavio pitanjem: “Kako bi zvučala ploča fašističkih klovnova?”
Rezultat je bio album “Oh, No! It’s Devo” iz 1982. godine, na kojem su zvuk usmerili ka sint-pop estetici, oslanjajući se gotovo isključivo na programirane sintisajzere i ritam-mašine, uz minimalnu upotrebu gitara. Dodatnu kontroverzu izazvala je pesma “I Desire”, koja se pojavljuje pri kraju albuma, a čiji je sadržaj u velikoj meri preuzet iz mračne priče o stvarnom zločinu i opsesiji.
“I Desire” je adaptirala veći deo teksta iz pesme koju je napisao Džon Hinkli mlađi, čovek koji je 1981. pokušao atentat na tadašnjeg predsednika SAD Ronalda Regana. Hinklija je verovao da će tim činom impresionirati glumicu Džodi Foster, prema kojoj je gajio dugogodišnju opsesiju i koju je uhodio. Devo su prvi put naišli na njegove stihove u tabloidu National Enquirer, koji je objavljivao njegova ljubavna pisma i pesme upućene Fosterovoj.
– Čitali smo to i govorili: ‘Vau, ovo je zapravo prilično dobro. Da nije pucao na predsednika, ljudi bi možda drugačije gledali na njega’ – ispričao je suosnivač Mark Maderzbou za Rolling Stone 2018. godine. – Bilo je kao: ‘Zaklinjem se na vernost činjenici da je tvoja ljubav jedino što je važno.’ Taj stih obožavam. U svakom slučaju, nije trebalo da puca ni na koga.
Iako su u pesmi koristili Hinklijeve stihove i naveli ga kao koautora, Devo su istovremeno postavili ogledalo njegovom psihotičnom ponašanju. “Jer ništa nije opasnije”, upozorava poslednji stih, “od želje kada je pogrešna”.
Džodi Foster naljutila “pola sveta”… Otkrila šta joj sve smeta kod generacije Z
Fosterova je zatražila da čuje pesmu pre objavljivanja i sastala se s bendom u studiju, gde su joj objasnili dodatnu treću strofu koja kritikuje opsesiju, pretvarajući pesmu iz posvetne ljubavne priče u uznemirujuću naraciju. Glumica je dala dozvolu, a kako se Maderzbou priseća:
– Mislim da je zaključila: ‘Ova pesma je toliko čudna da se ionako ništa neće desiti’, pa je rekla: ‘U redu, možete je staviti na album’.
B-52’s i Devo kreću na zajedničku turneju pod nazivom Cosmic De-Evolution Tour….
Uprkos njenom blagoslovu, Maderzbou je kasnije priznao da uvrštavanje pesme na album “Oh, No! It’s Devo” “nije bio baš najbolji potez u karijeri”, nakon što je pesma privukla pažnju FBI, koji je bendu uputio nekoliko upozorenja.
– Zvali su nas sa pretnjama tipa: ‘Znate, njegovi fanovi će postati vaši fanovi, a svi njegovi fanovi žele da ga ubiju’ – priseća se Maderzbou. – A mi smo rekli: ‘Super, baš sjajno’.
Iako nije bilo daljih kontakata sa FBI-jem, Devo su privukli pažnju samog Hinklija, koji je napisao pismo radio-stanici KZEW u Dalasu, zahtevajući da pesmu puštaju tačno 58 puta dnevno. Takođe je pisao direktno bendu, a oni su čuli da je bio ponosan na pesmu, uprkos očiglednom izvrnutom značenju njegove originalne namere.
