Generacija Z ne kupuje samo proizvode – kupuje trenutke koji se kasnije prepričavaju.
Podaci iz obimnog istraživanja “Love Song” koje je sprovela kompanija Connect by Live Nation (Secret Sounds Connect) u Australiji i na Novom Zelandu pokazuju da 90% ispitanih mladih radije troši na iskustva nego na stvari, dok 66% aktivno štedi za putovanja ili događaje umesto za kuću ili automobil.
Generacija Z vs. milenijalci: Ko više voli koncerte, a ko bi zbog omiljenog benda rizikovao da izgubi posao…?
Istraživanje je obuhvatilo 2.686 ispitanika uzrasta od 16 do 27 godina, a sprovedeno je na terenu između 10. novembra i 3. decembra 2023. Rezultati se ne mogu smatrati univerzalnim za ceo svet, ali nude kvantitativni uvid koji potvrđuje trendove uočene i u Evropi i u našem regionu.
Još početkom 2000-ih klasični radovi Lifa Van Bovena i Tomasa Giloviča pokazali su da su iskustvene kupovine – putovanja, koncerti, pozorište – povezane sa većim dugoročnim zadovoljstvom nego materijalne kupovine. Iskustva postaju deo lične priče, lakše se pozitivno reinterpretiraju i snažnije povezuju sa društvenim odnosima. Kasnija istraživanja Travisa Kartera i Giloviča dodatno su pokazala da ljudi svoje iskustvene kupovine doživljavaju bližim “sebi” nego imovinu, što objašnjava trajnu emotivnu vrednost takvih odluka.
Narcisoidna “selfi” generacija… Da li znate kako se muzika promenila u odnosu na 1998. i koje se reči najčešće koriste u pesmama?
U regionu se taj pomak jasno vidi u praksi. Samo je Sziget festival u Budimpešti 2025. privukao oko 410.000 posetilaca za šest dana, većinom iz generacije Z. A tu su i Exit, INmusic, See Star… koji okupljaju desetine hiljada ljudi, mahom pripadnika Gen Z. Te brojke ne govore samo o popularnosti, već i o ekonomiji iskustava: mladi planiraju, štede i usklađuju život oko događaja koji postaju deo njihove autobiografije.
Društvene mreže dodatno pojačavaju vrednost ovih iskustava. Live Nationovo istraživanje navodi da Gen Z traži “realnost” i autentičnost, da više deli sadržaj u privatnim četovima nego na javnim feedovima i da muzičke događaje doživljava kao integralni deo sopstvenog identiteta.
U praksi, objava s koncerta, video iz prvih redova ili zajednička fotografija sa prijateljima imaju veću emotivnu težinu i trajniju društvenu funkciju nego promotivna slika nove torbe ili uređaja.
To ne znači da materijalne stvari nestaju – već da im se status menja. Za mnoge mlade danas je pametnije kupiti kartu i platiti put nego gomilati predmete koji brzo zastarevaju. Iskustvo se, paradoksalno, multiplicira: ono postaje sadržaj, simbol i veza. Festivalska ekonomija, rast regionalnih turneja i dokumentacija događaja (live-albumi, snimci, memovi) potvrđuju da je vrednost iskustva i tržišna i kulturna.
