U četvrtak, 8. oktobra od 19:30 do 20:15, na platou ispred Kulturnog centra Beograda, održaće se plesno-narativni performans “Zajedno razdvojeni (Together Apart)”, autorke Nede Kovinić.
Izvođači: Ana Obradović, Anđelka Petrović, Aleksandar Isailović, Isidora Poledica, Joana Knežević, Đorđe Galić, Katarina Ilijaševi, Nemanja Bošković, Olga Uzikaeva i Rade Obradović. Produkcija: KCB
Ovaj plesni performans, prvobitno je zamišljen u kontekstu izložbe “Šta biste dali za poslednjeg svica?” održane u galeriji Podroom tokom 2020. godine.
Odložen zbog uvođenja vanrednih mera usled pogoršanja epidemiološke situacije, performans je izvođen nekoliko večeri u procesu istraživanja i kolektivne sinhronizacije, u javnom prostoru oko zgrade KCB-a i na Trgu republike.
Iako zvanično nije izveden pred publikom, performans je već ostvario svoj cilj – interaktivnost i deljenje ekspresivne naracije o društveno-političkoj situaciji nastaloj sa pojavom pandemije. Performans je i izveden i ne izveden, ali ne u okvirima planiranog javnog nastupa.
U vremenu promenljivosti uslova života i mogućnosti haptičke i korporalne društvenosti, odgovor umetničkih koncepata je isto tako promenljiv – umetnički rad se menja iz dana u dan, u toku nastajanja, u toku samog izlaganja.
Tako je ovaj perfromans prvobitno tematizovao iznenadnu pojavu virusa koji je zaustavio celu planetu i ubrzanu proizvodnju 24/7, pitajući se o mogućnosti izvođačkih umetnosti u nastalim okolnostima u kojima smo primorani na svet podataka i onlajn platforme kao jedina moguća rešenja za umetnost, društvenost i rad.
Sada, posle dva meseca, kada već adaptirani živimo civilizaciju pod kovid-19 krizom, fokus je na pitanju “Da li vam je bolje ili gore u vremenu korone?“
Da li smo možda samo uspešno anestezirani i naviknuti na novu civilizaciju koja živi u oprezu od zaraze virusom, ali ipak nastoji da proizvodi i troši? Da li slavimo benefite u vidu ekoloških poboljšanja, smanjenja pritisaka i trke, u savladavnju razdaljina na putu do posla, povećanju vremena u provođenju sa najbližima i upućenosti na mikrozajednice u kojima ostvarujemo privatne živote?
Ili smo ipak od onih koji su pogođeni onom drugom stranom pandemije – bolešću, gubitkom posla, nemogućnošću zadržavanja nezavisnog stambenog prostora, života u gradu u kome se školujemo, gde smo imali posao, a sada ga nemamo, ili ste od onih čije aktivnosti nisu više moguće jer masovna okupljanja nisu moguća…
Neki od igrača koji su u julu bili u Beogradu i uzeli učešća u performansu sad više ne žive u Beogradu, jer ne mogu da pokriju troškove života…
“Together apart” plesno-narativni performans suočava kako učesnike, tako i publiku sa (ne)mogućnošću izvođenja i komunikacije u vremenu pandemijske kulture.
Kako plesati, kako praktikovati zajedničko kroz igru, kada je telesno distanciranje ultimativni performans?
Kako je u pandemijskom svetu moguć interaktivni umetnički proces koji podrazumeva praksu zajedničkog i to opipljivu i korporalnu, a ne samo virtuelnu?
Neda Kovinić (1975) je diplomirala slikarstvo na FLU i dizajn enterijera na FPUiD u Beogradu, trenutno u procesu odbrane teze na doktorskim studijama na FLU u Beogradu.
Izlagala od 1996. na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Bavila se ambijentalnim instalacijama, formirajući umetničke osnove na tragu konceptualne umetnosti. U svojim nedavnim projektima pokušava se suočiti sa činjenicama mnoštva temporalnosti i prostora globalnog kapitalizma – od neoliberalnog do konzervativnog, retro-lokalnog i domaćeg oblika.
Istražuje vrste eskapizma u artificijelnim autonomijama, prostor bekstva i povlačenja, posebno u bivšoj Jugoslaviji, posle ratnih okolnosti i porasta nacionalizma.
Njena poslednja istraživanja se zasnivaju na umrežavanju umetnika konceptualnog plesa različitih nacionalnosti, plesnog porekla i starosne dobi radi prakse zajedničkog i preispitivanja društvenih, političkih i umetničko-političkih pitanja.
