Filmski festival Slobodna zona proslaviće svoje punoletstvo raznovrsnim i intrigantnim programom od 3. do 8. novembra u bioskopima Beograda, Novog Sada i Niša.
U 14 programskih celina biće prikazano preko 60 igranih i dokumentarnih ostvarenja autentičnog izraza, koja će nas naterati na razmišljanje i preispitivanje.
U nastavku teksta, predstavljamo vam neke od ovogodišnjih festivalskih poslastica…
Moonage Daydream
Filmska odiseja o Dejvidu Bouviju nije klasični dokumentarac, kaže reditelj Bret Morgen. Bouvijeva porodica omogućila mu je pristup bez presedana celokupnoj arhivi, koju je sam Dejvid pažljivo sakupljao decenijama. Morgen je pet godina radio na filmu, od čega je čak tri proveo pregledajući kompletnu umetničku zaostavštinu Dejvida Bouvija.
Morgen je do sada je snimio dokumentarce o Kurtu Kobejnu, Roling stounsima, Džejn Gudal i Robertu Evansu, a nominovan je za Oskara za film On the Ropes.
“Srećno, Leo Grande” (Good Luck To You, Leo Grande)
Ema Tompson u, kako su neki kritičari ocenili, ulozi karijere, igra penzionisanu učiteljicu koja, posle smrti supruga, odlučuje da konačno doživi orgazam i za to angažuje mladog žigola.
“Rabije Kurnaz protiv Džordža V. Buša” (Rabiye Kurnaz vs. George W. Bush)
Višestruko nagrađivani nemački reditelj Andreas Drezen ponovo pokazuje kakav je majstor u kombinovanju eksplozivne teme (u ovom slučaju zasnovane na stvarnim događajima) i svakodnevnih muka običnog čoveka. U fokusu njegovog novog filma je majka, supruga i domaćica, vrlo temperamentna Rabije Kurnaz iz Bremena koja će, u pokušaju da spasi sina Murata iz zloglasnog Gvantanama, stići do Vašingtona i pred Vrhovnim sudom SAD pokrenuti postupak protiv Džordža Buša Mlađeg.
Glavna glumica Meltem Kaptan nagrađena je za najbolju glumicu u Berlinu, a Srebrnog medveda film je dobio i za scenario (Lejla Štiler).
Sparta
Najkontroverzniji film godine, u režiji Ulriha Zajdla, prati Evalda koji se iz Austrije preselio u rumunsku provinciju, gde radi kao trener džuda. Niko ne zna da je on neosuđivani pedofil koji se u tajnosti bori protiv svojih nagona. Film je zasnovan na istinitoj priči. Iako je svetsku premijeru trebalo da ima u Torontu, festival je otkazao projekciju nakon tvrdnje roditelja dece glumaca u Špiglu da reditelj i producentska ekipa nisu poštovali produkcijske protokole u radu sa maloletnim licima.
Tim povodom u Rumuniji je pokrenuta zvanična istraga. Zajdl, koji nije želeo da prisustvuje novoj svetskoj premijeri, 18. septembra na festivalu u San Sebastijanu, demantovao je optužbe.
– Svestan sam da je moj pogled na svet kao umetnika i način na koji ga predstavljam u filmovima očigledna suprotnost sadašnjem duhu vremena koje traži ojednostavljeni 'ili-ili' sadržaj, bez ikakvog konteksta. Ceo moj dosadašnji opus je molba za saosećanjem prema posrnulima i izubijanima, skrajnutima i izopštenima – napisao je, između ostalog, reditelj u svom zvaničnom saopštenju.
Sparta je film pobratim Riminija, koji priča o Evaldovom bratu i takođe će biti prikazan na 18. Slobodnoj zoni.
Ljubav, nemačke marke i smrt (Love, Deutchmarks and Death)
Jedno od najtraženijih ostvarenja sa ovogodišnjih svetskih festivala, svojevrsni tutorijal iz oblasti turske i nemačke novije istorije u režiji Džema Kaje, priča o poslovima turskih emigranata, nostalgiji i njihovoj muzici.
Na 18. Slobdnoj zoni imaćemo prilike da gledamo i najnovija ostvarenja drugih uglednih autora poput Denija Kotea (“Nezaboravno leto”), Džejmsa Greja (“Vreme armagedona”), Patrisija Guzmana (Moja zamišljena zemlja) ili Emina Alpera (“Gorući dani”).
Imaćemo priliku i da otkrijemo neka nova talentovana imena i buduće miljenike festivala, poput Lole Kivoron (“Rodeo”), Mari Krojcer (“Korset”), Ane Nemeš i Lasla Čuje (“Nežno”) ili Rajli Kiou, poznate glumice i Elvisove unuke koja je, sa Džinom Džamel, nagrađena Zlatnom kamerom za režiju za najbolji debitantski film Kanskog festivala, “Ratni poni”.
Festival će 3. novembra svečano otvoriti dobitnik Zlatne palme, kapitalistička satira “Trougao tuge” Rubena Ostlunda, u Beogradu (mts Dvorana, 18.30), Novom Sadu i Nišu.
Ulaznice za svečano otvaranje u Beogradu su već u prodaji na biletarnici mts Dvorane i online preko Ticket.rs, po ceni od 750 dinara.
Pored pomenutih naslova, publika će imati priliku da pogleda još desetine sjajnih ostvarenja iz već poznatih programskih linija: Međunarodna selekcija, Regionalna selekcija – Horizonti Balkana, EU zona promena, Ženska linija, Zelena zona, Selekcija 14+, Selekcija 8+, U fokusu, kao i novih programskih linija Prva dva koraka posvećenih prvim i drugim filmovima i Slobodna zona i Sinepleks koja će prikazivati komercijalnija ostvarenja.
Retrospektivne selekcije U fokusu biće posvećene filmovima Avija Mograbija i Monike Viti, zaštitnom licu ovogodišnjeg vizuala.
I ove godine, deo filmskog programa Slobodne zone moći će da pogleda publika u celoj Srbiji jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone od 9. do 23. novembra.
Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.
