Treći Somborski filmski festival, koji će biti održan od 10. do 13. jula 2020. godine, biće jedan od ne samo prvih filmskih festivala, već i kulturnih manifestacija uopšte u Srbiji nakon vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije. U ovom neobičnom periodu za kulturne radnike i samu publiku, najava takvog događaja nosi sa sobom ohrabrenje za povratak u normalnost na koju smo navikli. I ne samo to, već predstavlja i podstrek za srpsku kinematografiju i filmove koji su tek počeli da se prikazuju u bioskopima i festivalima, a čija je distribucija naprasno prekinuta.
Tim povodom razgovarali smo sa direktorkom Kulturnog centra “Laza Kostić” Vesnom Šašić, koja je takođe deo “esnafa” kao glumica sa zavidnim stažom na srpskim pozornicama, kao i u TV serijama i filmovima.
Somborski Filmski Festival je među prvim filmskim manifestacijama koje će se održati nakon ukidanja vanrednog stanja izazvanog virusom Covid-19. Kakva su vaša očekivanja od trećeg Somborskog filmskog festivala?
– Predano i posvećeno smo pripremali treće izdanje filmskog festivala u Somboru. Omela nas je pandemija, kao i sve ljude širom sveta, ali radosni smo zbog njenog blagovremenog kontrolisanja i mogućnosti da ovim festivalom promovišemo Sombor kao filmski grad, stavimo akcenat na kulturu i ostavimo iza nas jedan težak period. Ovogodišnji festival će biti održan pod sloganom “U tem filmu”, a publika će imati priliku da pogleda 11 filmova u četiri selekcije. Prvenstveno očekujemo da će Somborci i svi oni koji vole Sombor biti zadovoljni repertoarom i ambijentom u kome će se projekcije održavati.
Po čemu se ovogodišnji Somborski filmski festival razlikuje u odnosu na prethodna izdanja i koje su njegove ključne vrednosti?
– Ovogodišnji koncept podrazumeva naglašavanje savremenog domaćeg filmskog stvaralaštva, ali i podsećanje na kultna jugoslovenska kinematografska ostvarenja. Somborski filmski festival iz godine u godinu raste, dobija svoj specifičan šarm i sa zadovoljstvom možemo istaći da smo ovom manifestacijom sve bliži ostvarenju vizije našeg sugrađanina Ernesta Bošnjaka, filmskog pionira, koji je Sombor prepoznao kao filmski grad. Verujem da će publika i filmski radnici uživati i prepoznati Sombor kao film friendly grad koji je počeo da koristi svoj potencijal u oblasti sedme umetnosti. Poslednjih godina je mnogo ulagano u oblast kulture, a jedan od najznačajnijih pokrenutih projekata jeste i Somborski filmski festival.
[infobox title=’Čovek koji je izmislio “švenk”‘]
Filmski pionir Ernest Bošnjak isticao je Sombor kao izuzetan filmski grad koji sa bogatom kulturnom tradicijom predstavlja jedinstvenu “film friendly” lokaciju. Na koji način se zaostavština i ideje Ernesta Bošnjaka mogu primeniti danas u ovoj sredini?
– U istoriji našeg filma Ernest Bošnjak je zabeležen kao pionir, ali i kao prvi naš snimatelj koji je upotrebio “švenk”, odnosno, do tada statičnu kameru je “pokrenuo” po vertikali i horiozontali, tako da je “panoramisala” s leva na desno i obratno. Na taj način je obogatio jezik filma. Bošnjak je opčinjen filmom nastojao da od Sombora stvori mali Holivud. Njegove vizije su ostavile neizbrisive tragove u istoriji domaće, pa i svetske kinematografije. Potencijal koji je tada postojao imamo i danas, a pre svega u čast ovog izuzetnog filmskog radnika, Sombor je dužan da gradi i održava status film friendly lokacije. S tim u vezi i pobednicima ovogodišnjeg festivala biće dodeljene nagrade “Ernest” za koje verujem da će vremenom postati prestižne i prepoznatljive u filmskoj industriji. Predugo je uticaj Ernesta Bošnjaka bio u pozadini brojnih somborskih umetnika i stvaralaca, ali je zahvaljujući prepoznavanju filmskog potencijala i kreiranjem ovog festivala taj uticaj istaknut na najadekvatniji način.[/infobox]
Film “Hotel Beograd” koji je premijerno prikazan neposredno pred uvođenje vanrednog stanja otvoriće festival, te će šira publika konačno moći da ga odgleda na velikom platnu. Kako vidite razvoj rusko-srpskih produkcija koji je sve značajniji poslednjih godina?
– Svedoci smo da srpski glumci sve češće snimaju u Rusiji. Biković je danas velika zvezda u tom delu sveta i sigurno je podstakao trend koji danas imamo. Milan Marić i Miloš Biković ostvaruju značajne uloge u Rusiji, a proboj srpskih glumaca na tako veliko tržište svakako je i značajan korak napred za srpsku filmsku delatnost. Veoma smo ponosni što će festival u Somboru biti otvoren filmom “Hotel Beograd“.
Trenutno se nalazite u ulozi organizatora jedne filmske manifestacije koja je vašem glumačkom pozivu veoma bliska. Koliko vam znači što učestvujete u stvaranju jednog ovakvog festivala?
– Volim izazove i volim da se uhvatim u koštac sa novim situacijama. Ovo je na izvestan način moja nova životna uloga. Navikla sam da se posvetim 100% svemu što radim, pa tako i poziciji direktorke ustanove kulture, a samim tim i direktorke brojnih festivala koje naša ustanova organizuje. Na izvestan način mi je poznato toliko toga vezanog za film, ali učim dalje i sada sve posmatram na potpuno drugačiji način. Čovek uvek mora da pronalazi nova gledišta i postavlja nove ciljeve, da im bude posvećen maksimalno, jer samo na taj način će uspešno stvarati. Postoje razlike između kreiranja uloge i menadžerskog posla, dok u drugu ruku postoji suština koja ih spaja. Ne odustajem i konačne rezultate našeg rada i ovaj put oceniće publika.
Ove godine je program “Nostalgija” posvećen Radivoju Koraću, legendarnom košarkašu rođenom u ovom gradu. Budući da se festival i na ovaj način osvrće na kulturnu i društvenu zaostavštinu grada, o kojoj još ličnosti iz grada Sombora biste voleli da vidite neki novi, budući film, a da nije do sad bila zastupljena u domaćoj kinematografiji?
– Sombor je prepoznatljiv po istaknutim umetnicima, pesnicima, prosvetnim radnicima, ali i sportistima. Jedan Somborac je trenutno među najznačajnijim košarkašima NBA lige, Nikola Jokić. Takođe, bilo bi zanimljivo preneti na platno priču o životu neke istaknute Somborke, ne mora to da bude muškarac. Naša ustanova je neposredno pre početka epidemije organizovala izložbu “Znamenite žene somborske“ u sklopu koje su predstavljene biografije 17 Somborki koje su u različitim epohama i kroz različite oblasti delovanja, od dobročinstva preko umetnosti do sporta, prezentovale i unapređivale Sombor. Svaka od tih biografija nosi potencijal za bogat, uzbudljiv i uspešan film. Smatram da biografske filmove treba snimati kada postoji određena vremenska distanca u odnosu na nečije stvaralaštvo i postignuća. Ja sam glumica, pa bih naročito izdvojila Milku Grgurovu, glumicu koju su publika i kritika zvali „srpskom Sarom Bernar“. Fim o njenom životu bih rado pogledala. I, još bolje, rado bih učestvovala u njegovom stvaranju.
Program Panorama je posvećen švedskom filmu i nastao je kroz saradnju sa ambasadom ove zemlje. Koliko ima prostora i planova za dalju interakciju sa inostranim kulturnim centrima i diplomatskim predstavništvima, kako u pogledu budućih programa Sombor Film Festivala, tako i drugih programa koji se održavaju u gradu?
– Kulturni centar poslednjih godinu dana planira i ostvaruje brojne saradnje. Prošle godine smo ugostili Egipćane na festivalu “MultiKulti 2019“, naši festivali SOMUS i TERMINAL imaju međunarodni karakter, kao i likovni programi u našoj galeriji. U planu je dosta toga, ali volim detaljnije da govorim kada priprema određenog programa bude u potpunosti završena i kada pristupimo najavi i realizaciji. Saradnje sa ruskim centrima kulture su izvesne, kao i sa Ambasadom Švedske. Nadam se nastavku uspešne saradnje sa Francuskim instututom u Srbiji. Izložba hrvatske vajarke Vande Jurković privukla je veliku pažnju početkom godine, a isti program je prezentovan i u digitalnoj formi tokom vanrednog stanja. Planovi postoje i za naredno izdanje Somborskog filmskog festivala, već sada imam viziju kako to treba da izgleda, ali najpre da se pozabavimo programima koji su na redu.
[infobox title=’Kultni klasici i Nostalgija’]
https://www.youtube.com/watch?v=oevjej6q2G8
U okviru trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 10. do 13. jula u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić”, pored glavnog takmičarkog programa na repertoaru će biti i još dve selekcije domaćeg filma – Kultni klasici i Nostalgija.
Selekcija Kultni klasici posvećena je legendarnim ostvarenjima srpske kinematografije, koja su proglašena za kulturno dobro od velikog značaja. Na festivalu će publika moći da vidi izbor restauriranih ostvarenja, sačuvanih u vrhunskom kvalitetu slike i tona. U petak 10. jula biće prikazan klasik “Specijalno vaspitanje” Gorana Markovića iz 1977. Godine. Narednog dana na programu je ostvarenje Gorana Paskaljevića “Varljivo leto ‘68” iz 1982. godine. U nedelju, 12. jula na programu je još jedan kultni film Gorana Markovića “Nacionalna klasa” iz 1979. Sve projekcije iz ovog programa će se odigrati u Kabareu Narodnog pozorišta Sombor.[/infobox]
Pored Sombor Film Festivala, postoje li još neki kulturni događaji koje imate u planu ove godine? Na koji način će posledice pandemije uticati na konceptualni okvir onih manifestacija koje su i dalje u planu u punom kapacitetu?
– Pandemija je zahtevala da hitno promenimo sistem rada i to smo blagovremeno učinili. Verujem da je najgori period iza nas i da se polako vraćamo normalnim tokovima života i poslovanja. Postoje programi koje smo studiozno pripremali i očekivali mnogo od njih, ali zbog novonastale situacije oni su izostali ove godine. Radujemo se letu i najviše pažnje usmereno je na realizaciju Trećeg Somborskog filmskog festivala, Drugo veče uličnih svirača u Somboru, tradicionalni Somborski salon, dok nas početkom jeseni čeka bijenale “Likovna jesen”, zatim dečji festival “Šareni grad”. Pored filma u centru pažnje zaposlenih u Kulturnom centru “Laza Kostić” Sombor, ovih dana je otvaranje Velike sale koja će imati multifunkcionalni karakter – pozorišne predstave su već dogovorene, baletska škola je u planu, kao i brojne kabaretske i koncertne izvedbe. Trudimo se da kvalitetom ovih programa pomerimo dosadašnje granice i izađemo u susret preferencijama svih generacija ljubitelja umetnosti.
