Posle Ljubljane, Novog Sada, Podgorice, Zagreba, Skoplja, pa i bugarskih i poljskih gradova, još jedna država, Zambija, odala je počast bivšem ambasadoru Ujedinjenih nacija i kantautoru Đorđu Balaševiću. Sin Đorđa Balaševića, Aleksa, otputovao je u Lusaku, glavni grad Zambije, gde je prisustvovao ceremoniji odavanja počasti svom ocu za borbu protiv rasizma.
Aleksa je na društvenim mrežama podelio video, naslovljen “Šta da pričam, ja danas ne znam nikog ko ti je sličan”, u kom objašnjava zašto Zambija odaje počast Panonskom mornaru.
“Zahvaljujući mom ocu, država Zambija me je pozvala da dođem i budem deo ceremonije vezane za njega. Svima je nejasno zašto, iako znaju da je moj otac bio ambasador Ujedinjenih nacija. Za vreme aparthejda, osamdesetih godina, pozvan je ispred ambasade SFRJ na određenu ceremoniju u Južnoafričkoj Republici. Međutim, primetio je da se u pozivnici ponavljala reč “beli” i slično. Znao je o čemu se radi. Pitao je da li će na ceremoniji biti i onih drugih, a dobio je odgovor: “Misliš oni obojeni?” Rekao je: “Ne, mislim oni ljudi”.
Odbio je, naravno, da ode. Isti ti ljudi danas mene čine ovako ponosnim, da odem pred njih i da budem pozvan na ovaj jedan zaista istorijski i prelep čin vezan za njega”.
Aleksa je sa svojom suprugom Nikolinom i najbližim saradnicima stigao na ceremoniju u Lusaku, gde ga je primio gradonačelnik. Prethodno je preuzeo mornasku kapu, kao poklon njegovih domaćina.
“Reči su suvišne. Ali ajd’……. Ovaj put nema kapi vode koji su kao biseri, već suza koje su kao ordenje! Ovaj put, kao i svaki prethodni i budući vidim njega onakvog kakvog ga jedino i znam… Mog i večnog! Od Bitole, Sofije, Cetinja, Novog Sada, Sarajeva, Varaždina, Ljubljane pa i Krakova, Kijeva do Lusake! Prostire se tvoje Panonsko More. Žandarmerija Zambije izrazila je dobrodošlicu i zahvalnost tvom sinu na aerodromu Kenet Kaunde u Zambiji zbog jednog od svetih gestova koje si uradio dosta pre mog rođenja… Poklonivši mi kapu Zambijske Mornarice i sliku na kojoj piše “Žandara nema koji ne zna moj lik”, izgleda je stvarno tako moj veliki prijatelju i oče. Ponos, ljubav, suze i neki neopisiv osećaj. Često. Volim te, volimo te”, napisao je Aleksa posle ceremonije.
