Otvaranje izložbe “Mejl art mreža” biće 12. aprila, u 20:00 časova, prilikom otvaranja samog Festivala. Festival će otvoriti Jernej Vene, muzički urednik “Radio Val 202” iz Slovenije i Zoran Bale Bulatović, kompozitor, muzičar i član legendarnih bendova Luna i Pekinška patka.
Posle toga, nastupiće Nenad Bogdanović sa performansom “Human Code” i Aleksandar Jovanović sa performansom “Mail art 25250 Odžaci” – dugogodišnji andergraund borci, umetnici koji su se među prvima kod nas bavili mejl artom.
Svoje radove predstaviće i umetnik Danijel Babić, dobro poznat novosadskoj publici.
Posle performansa, Sonja Jankov, umetnička kritičarka, razgovaraće sa Aleksandrom Jovanovićem o njegovoj umetničkoj praksi i iskustvima tokom bavljenja mejl artom.
Publika će imati priliku i da pogleda video prezentaciju – mini retrospektivu radova Nenada Bogdanovića i Aleksandra Jovanovića.
Učesnici izložbe “Mejl art mreža”…
Izložbena instalacija u okviru petog Festivala srpskog podzemlja obuhvata radove više od 40 umetnika koji su ih poslali poštom. Koncept time nedvosmisleno evocira mail-art, avangardnu pojavu u istoriji umetnosti sa kraja 60tih koja je svoj procvat doživela na prelazu iz 70tih u 80te.
Mail-art je imao za cilj da se odupre ustaljenim formama izlaganja, stvaranja i autorizovanja dela, kao i da uvede subverziju u poštanski sistem. Koristeći puteve pošte, mail-art je bio vid komunikacije i kolaborativnog umetničkog procesa koji je nastajao i održavao se kroz poštu, umesto da ju je koristio kao sredstvo transporta umetničkih radova.
Ta procesualna umetnost je nastajala kroz razmenu pošiljki među umetnicima i nadopunjavanjem istih. Umetnički rad time nije mogao imati predvidiv krajnji oblik, niti strogo definisan broj svojih autora. Ponekad nije imao ni predvidivu destinaciju na kojoj će završiti, mada je ona u najvećem broju slučajeva bila adresa prvog pošiljaoca koji bi je dobijao nazad u krajnje izmenjenom obliku.
Od procvata mail-art-a do danas prošlo je pola veka i kanali komunikacije, sadržaj informacija koje se razmenjuju, brzina njihovog razmenjivanja, kao i umetnički mediji, u velikoj su se meri promenili za to vreme.
Prema Mišelu Fukou, mediji se linearno smenjuju u istoriji i čim dođe do sicrpljenja jednog medija, on zamire i zamenjuje ga drugi. Komuniciranje pošiljkama, međutim, nije u potpunosti zamrlo i nastavilo je da postoji, zadržavši kapacitet da omogući postojanje mail-arta.
Mediji kojim savremeni umetnici stvaraju su se svakako promenili i oni danas ne uključuju kao nekadašnji mail-artisti u svoje radove ručno pravljene pečate, umetnička dela napravljena pisaćom mašinom, polaroid fotografije, fotokopirane poštanske markice.
Današnje sisteme onlajn komunikacije karakterišu animirani GIFovi, kratki video klipovi, digitalni stikeri (čija analogna poštanska preteča još opstaje), a kako se to odražava na materijalni mail-art prikazuju radovi underground umetnika koji su se uključili u izložbu u okviru Festivala.
U Srbiji je istorija mail-art-a započeta krajem sedamdesetih na inicijativu umetnika Miroljuba Todorovića. On je nedugo potom poslao svojim prijateljima u Odžacima oko pedeset adresa na koje treba da pošalju svoje mail-art radove i uključe se u mrežu dopisivanja.
Među tim umetnicima je bio Nenad Bogdanović i kasnije Aleksandar Jovanović. Njih dvojica su bili među ključnim akterima na sceni, pogotovo tokom devedesetih kada je mail-art bio oblik bunta protiv zatvorenih granica i vid premošćavanja nemogućnosti da se ostvari međukulturalna razmena i da se bude deo svetske umetničke scene. Kao doajeni mail-arta i umetnosti performansa koji su učestvovali na nekoliko stotina izložbi u zemlji i inostranstvu, oni se posebno predstavljaju novosadskoj publici u okviru Festivala putem performana, video dokumentacije radova i razgovora.
U kombinaciji sa pristiglim radovima, stvara se simultani uvid u pola veka mail-art-a u Srbiji koji se simbolično proslavlja upravo na Festivalu srpskog podzemlja. Pristigli radovi su tematski vrlo raznovrsni, od horor fotografija, preko dečjih crteža do jukstapozicije ruža i rentgentskog snimka skeleta.
Veća raznovrsnost se očitava na polju medija, među kojima su fotografije i foto-kolaži (radovi Tee Jagodić, Ivane Veličković, Vukašina Delevića, Aleksandre Ignjatović, Jovane Braletić, Milane Simić, Olje Simović), reprodukcije crteža i slika (Ana Vujić), digitalne grafike (Jelena Bursać, Damir Mirojević), crteži i ilustracije (Dunja Bogojević, Zoran Ilić, Danica Novčić, Dina Bralović, Đorđe Mandarić, Dušica Prodanov, Septic, Jelena Bodrožić, Zorana Đaković, Maja Nikolić), umetničke razglednice, intervencije na kovertama, radovi dizajnirani u dimenzijama markica (Danijela Bogojević, Dragana Kuprešanin, Milica Petrović, Gordana Pejović, Tamara Vajs, Sovjeta Grubešić, Suzana Trifković), dokumentacije akcija u javnom prostoru (Dejan Bogojević), kolaži (Dragana Dubljević), stripovi (Slobodan Bobo Lalović, Ilija Jakovljević a.k.a. Sveto Govno), slike (Jelena Cvetković, Milovan Panić), serijalni radovi (Lamija Halilagić), grafike (Milivoj Kostić), literarni radovi (Jelica Pejdić), dok su Špena i Nina Denić poslali i dokumentovane instalacije i crteže i foto-montaže i konceptualnu poeziju.
Postavljanjem pristiglih radova u prostornu instalaciju, fizički prostor galerije počinje da liči na sajber prostor prepun mreža u kojima obitava najveći deo današnjih prepiski. Kao i u mail-art-u sedamdesetih, ova izložba je tek početak, jer pristigli radovi i instalacija u kojoj su postavljeni tek počinju da bivaju fotografisani i da kruže novim platformama za deljenje komunikacije. Umetnici se tek sada upoznaju, povezuju i počinju da nadograđuju mrežu.
Tekst: Sonja Jankov
