Majka mu je umrla dok je bio veoma malie, oca su ubile ustaše u Jasenovcu, živeo je kao beskućnik i boem, radio svakakve poslove, između ostalog i kao grobar. Družio se sa najvećim srpskim i evropskim umetnicima i ostavio za sobom upečatljiv stvaralački opus iako nikada nije izašao iz književnog andergraunda. Upoznajte MIladina Kovačevića, poznatijeg pod pseudonimom Jakov Grobarov (1938-2013).
Ima ljudi koje krasi status gradske legende. Ovo zvanje po pravilu se odnosi na ljude koji su u društvu bili omiljeni i popularni. Kada bi postojala neka hijerarhija ikoničnih Beograđana, pesnik Jaša Grobarov bi nesumnjivo bio u samom vrhu, a po broju urbanih legendi i anegdota koje su ga pratile verovatno neprikosnoven.
Rođen u Mostaru 1938. godine kao Miladin Kovačević, još kao sasvim mali ostao je bez majke, a tokom rata i bez oca. Prepušten sam sebi, nakon završene srednje škole, živeo je kao skitnica i lutalica, da bi ga pedesetih godina u Beograd doveo tada još uvek mladi i neafirmisani pisac i slikar Momo Kapor. Radeći svašta, između ostalog i kao grobar u Beogradu, počeo je da piše stihove. Ubrzo je otkrio Klub mladih pisaca, a zatim i Klub književnika u čijoj će kafani je postao dominantna figura tokom nekoliko decenija. Zahvaljujući jednom od najranijih stihova ”ja – kob, groba rob” nastao je njegov pseudonim – Jakov Grobarov, pod kojim je ostao poznat i danas.
Brojne kolege književnici, isticali su veliki pesnički talenat i potencijal Jaše Grobarova, ali njegov karakter bio je takav da je oduvek bio i ostao, danas bi se reklo, andreground pesnik. Bio je veliki “pajtos” sa Momom Kaporom, Bogdanom Tirnanićem, Tomom Zdravkovićem, Zoranom Radmilovićem i drugim čuvenim beogradskim boemima. Poznat kao čovek koji je doslovno i isključivo radio samo ono što je želeo, nije mario za konvencionalnosti, stalan posao, stan i primanja. Kada su se Matija Bećković, Duško Radović, Brana Crnčević i Skender Kulenović angažovali da mu pronađu posao i “završili” sve kako bi Jaša postao urednik poezije u “Prosveti”, jednoj od najvećih izdavačkih kuća u tadašnoj Jugoslaviji – Jaša već prvog dana nije došao na posao.
ČOVEK SA ZLATOM U REČIMA I NA PRSTIMA… MIKA ANTIĆ, NAJVEĆI PESNIK MEĐU BOEMIMA I BOEM MEĐU PESNICIMA
Uživao je i iskrene simpatije Ive Andrića, a anegdota vezana za nobelovca glasi ovako: njih dvojica su se jednog petka sreli kod Narodnog pozorišta. Andrić ga sa radošću obavesti da je upravo kod sekretarice u Udruženju književnika ostavio kovertu sa novcem koji bi trebalo da reši sve Jašine finansijske probleme. Nakon rastanka, Jaša ushićen odluči da u to ime počasti društvo u Klubu književnika i, kako to već biva, zakasni da kovertu preuzme u toku radnog vremena. Ni sam ne znajući o kolikoj sumi se radi, ali računajući da mora biti velika, Jaša je čekajući ponedeljak tokom čitavog vikenda šenlučio, čašćavao “na crtu”, obećavao pozajmice, vraćao stare dugove… Došao je i ponedeljak, Jaša je došao po svoj novac – i u koverti otkrio svega dve hiljade tadašnjih dinara, priličan iznos, ali dovoljan da pokrije tek polovinu računa u kafani. Ivo Andrić je i inače ostao upamćen kao škrtica – uostalom, decenijama nakon njegove smrti u njegovom sefu otkriven je veliki iznos neutrošenog novca od Nobelove nagrade u belgijskim francima, u novčanicama koje su odavno povučene iz upotrebe… Razočaran, Jaša je samo slegao ramenima i kovertu predao upravniku kafane. Ostatak duga je dugo odlagan, a onda i oprošten… Jer ostavio je Jaša tamo i mnogo više.
Jakov Grobarov je, u više navrata, hapšen i pritvaran. Jednom prilikom je, naravno u kafani, uzviknuo stihove “Av, av, av, samo neka nam je Tito zdrav”, provocirajući Miroslava Krležu i Oskara Daviča, pisce bliske tadašnjem režimu. U Padinskoj skeli, zbog sitnih incidenata i politički nepodobnih komentara, bio je redovan gost, a lično je odlazak u zatvor smatrao odmorom. “Odležao” je čak i mesec dana u Parizu, gde je tokom svoje slikarske epizode na Monmartru, jednom prilikom, pritisnut većom količinom ispijenog piva, odlučio da se “olakša” po “Večnom plamenu” ispod Trijumfalne kapije. Samo zahvaljujući intervenciji na najvišem nivou izbegnut je međunarodni skandal.
LEGENDA NAPRAVLJENA OD ŽICE, ŠRAFOVA I MATICA… OVAKO ĆE IZGLEDATI SPOMENIK RAŠI POPOVU
U Parizu se Jaša Grobarov družio i pijančio i sa mnogim svetski poznatim umetnicima – Salvadorom Dalijem, Žan-Polom Belmondom, Gabrijelom Garsija Markesom… Putovao je po celoj Evropi, ali su ga evropska”kultura” i pravila ponašanja uvek vraćali u Beograd. U Beogradu je, među brojnom kafanskom ekipom, posebno voleo da popije piće sa Danilom Kišom i Brankom Miljkovićem.
Bez ikakvih dodatnih informacija, neki mediji tvrde da će se o njemu snimati dokumentarno-igrani film. Mi to nismo uspeli da potvrdimo. Ali, i ako se desi, biće to prilično problematično za potencijalnog scenaristu. Jer, život ukletog stihotvorca zanimljiviji je od svakog filma…
ODRIČEM SE
Jakov Grobarov
ODRIČEM SE TMINE ŠTO ME PREKRI
ODRIČEM SE NAUKE O LEPOME BOLU
STIHOVA U KRVI BOLOVA U MESU
ODRIČEM SE SVEGA ŠTO NAUČIH S MUKOM
SVOJIH PRVIH REČI KAZANIH U PRAZNO
I BOGATSTVA BEDE
KAD ULAZIM U TRAVU ODRIČEM SE TRAGA
KROZ VELIKU ZEMLJU PROLAZEĆ
NE POZNAJEM VIŠE BOLEST ŠTO ME SNAĐE
U TEŠKOME SNU NA POČETKU SNAGE
ISTROŠEN ODLAZIM ZAVRŠEN JE PUT
I SVE NA NJEMU IZLAZI KROZ PORE
ODRIČEM SE DAHA I IZVORA HLADNOG
GDE SE NAPIH LJUBAVI ŠTO PROĐE
POČINJEM OD VETRA VETAR PROŠLOST NOSI
ULAZIM U ZIDINE MOJE NEMOĆI
JA POSLEDNJI GROBAR SVOJIH DANA
STIH ISPISAN PRE POSTANKA SVETA
BORAC PROTIV SEBE ISTRAJAN I JAK
MADA SAM UVEK ZNAO DA BROJIM
OTKUCAJE NEPOSTOJEĆEG LUDILA
OD REČI DO REČI PUTUJEM
PRAVAC JE VELIKI GREH
PRAVCA SE ODRIČEM OSTAJEM SAM
POD VELIKU SE UVLAČEĆ STENU
DA LEČIM VAZDUH IZA SEBE
NAJLEPŠU ISTORIJU OD SVIH
ISTORIJU MOJE BOLESTI
U PRAZNOJ KOŽI OSTAJEM
SVOJIM NEMIROM DA IZMIRIM SVET
PRUŽAM PRVI SIGURAN KORAK
OVA JE ZEMLJA VLAŽNA
OVO JE JUTRO ČISTO
NEDOVRŠEN TRENUTAK SE PONAVLJA
IZ ZABORAVLJENOG KAMENA PROBIJA PLAMEN
OSVETLJAVAJUĆI PUT
NEVIDLJIV JE HODOČASNIKOV CILJ
ZATO OSTAJEM TU U PRISUSTVU BILJA
JA HODOČASNIK GREHOVA RAZNIH PUN
ODRIČEM SE TMINE ŠTO ME PREKRI
POČINJEM OD VETRA VETAR PROŠLOST NOSI
U PRAZNOJ KOŽI OSTAJEM
