Juče je u galeriji Centra za kulturu Sopot održana panel diskusija “Sloboda, varvarizam i film” posvećena laureatu Želimiru Žilniku.
Istu je otvorio Aleksandar Avramović, zadužen za umetničku direkciju festivalskog programa 53. Filmskog festivala u Sopotu, koji je naglasio da mu je čast da pozdravi i ugosti velikog umetnika, čoveka i prijatelja:
– Žilnik je čovek evropskog i svetskog formata i deo evropske kulturne baštine.
Reč je najpre dao Jovanu Markoviću, scenaristi i producentu, najavivši ga na sledeći način:
– Jovan je bio kreator koji je bukvalno prošao naziv našeg panela – slobodom je stvarao, varvarizmom je sklonjen sa radnog mesta.
Marković se prisetio davne 1964. godine kada je otvoren Dom Omladine u Beogradu i izneo zanimljiv podatak da niko iz tadašnjeg Doma Omladine nije bio u partiji.
– Ljudi bi danas rekli da smo bili opozicija, ali mi smo samo bili nezavisni – rekao je Jovan i dodao:
– Danima su se prikazivali Žilnikovi “Rani radovi“ i sve projekcije su bile pune. Organizovali smo i prateće programe i diskusije i već tada je bilo jasno da je Želimirov uticaj ogroman. Inače, za one koji ne znaju, Žilnik je ironično nazvao svoj film “Rani radovi“ po istoimenoj knjizi izbora dela Karla Marksa i Fridriha Engelsa, objavljenoj u Zagrebu 1953.godine.
Posle Jovana Markovića, prisutnima se obratio Siniša Bokan, profesor i raniji dekan Akademije umetnosti u Novom Sadu.
– Imao sam sreću da se sretnem sa Žilnikom prilikom snimanja filma “Kako se kalio čelik“ (1988). Bio sam fasciniran načinom na kojeg su snimali, a naročito direktorom fotografije, Mićom Miloševićem. To iskustvo je zauvek promenilo moj život, jer sam čvrsto odlučio da upišem (i kasnije završio) filmsku i TV montažu na FDU. Sem što sam bio montažer njegovih filmova, Želimir me je imenovao urednikom zabavno-kulturnog programa na televiziji Novi Sad. Tamo je otvorio vrata mladim ljudima i dao im slobodu da kreiraju. Bili smo oduševljeni njegovim pristupom i neverovatno motivisani, no Žilnik se nije dugo zadržao na tom mestu. Interesantno je da je uvek bio spreman da podeli i prenese znanje mlađima. Predavao je dokumentarni film i svi njegovi studenti su ga obožavali, tvrdeći da je najbolje od svih profesora znao da objasni i prenese znanje.
Milan Nikodijević, filmski autor i univerzitetski profesor, naglasio je da je “Želimir Žilnik najznačajniji autor u dokumentarnom filmu.
On je stvorio nesvakidašnju i autohtonu poetiku koja živi i dan danas. Socijalne i društvene tematike bile su glavne kako u njegovim dokumentarnim, tako i kasnije u igranim filmovima. Njegovi “Rani radovi“ su prvi sudski odbranjen film – on svojim veštim koracima nije dozvolio da isti ode u bunker. No, “Zlatnog medveda“ u Berlinu komunistička vlast je ipak doživela kao prst u oko.
Nikodijević i Žilnik su zatim ispričali anegdotu o (ne)mogućnosti angažovanja Fasbindera, koji je kasnije gotovo prekopirao scenario Želimirovog filma.
Avramović je dao reč Žilniku, koji se, iskreno ganut, zahvalio svim sagovornicima i prisutnima. Zatim se osvrnuo na moto festivala “Sloboda ili varvarizam“:
– Mi smo u šerpi u kojoj se kuva, a tek je bačen prvi ključ. Svi su u neizvesnosti, s očima uprtim u Ameriku, Rusiju i Kinu. Bojim se da stvari nisu krenule na bolje i uprkos strahovitom tehnološkom napretku, ljudi i dalje ratuju i prave pogrešne odluke. Mislim da je vreme da se zapitamo o sudbini ljudskog roda.
Za svoj rani opus izjavio je da je “imao želju da približi tu umetnost ljudima koji inače nisu imali dodira sa kinematografijom”.
– Nama je ekran bio prozor u svet – kada su krenule fotografske sekcije i kino klubovi, prvi put smo dobili trake od 8 i 16 mm da možemo da snimamo na njih. Makavejev i Pavlović su nam držali kurseve i mi smo upijali svaku njihovu reč, radoznali i gladni znanja. Film je najautentičniji način umetničkog izražavanja, jer omogućava da momenat vremena zauvek ostane zabeležen na traci onako kako se desio, milimetar po milimetar.
Avramović je na kraju panela odgovorio na pitanje novinara kako bi najkraće opisao Želimira Žilnika:
– S obzirom da se rodio u koncentracionom logoru u Nišu, a da živi u Vojvodini, volim da kažem da je Želimir čovek koji je razbio sve logore i zaustavio sve vetrenjače.
Želimiru Žilniku će večeras, na samom zatvaranju festivala, biti dodeljena Statueta slobode za izuzetan doprinos filmu i kulturi.
