Miroslav Mika Antić, veliki srpski pesnik, preminuo je 1986. godine, 24 juna, posle duže bolesti. U tom trenutku već je bio oboleo od raka vilice i hirurzi su mu odstranili deo jezika.
Najveći je život kad nisi svesan da živiš, nego misliš da sanjaš… Tako je govorio Mika Antić
Činjenicu da više ne može da govori pesnik je teško podneo. Mnogo je pio i skoro fanatično – slikao. Mora da je znao da mu se zemaljski život bliži kraju jer se pobrinuo da ga uredi i završi svoje poslove na ovom svetu.
Takav je bio Mika Antić… Umesto para, poreskoj upravi – pesma
Iste noći kada je umro, u ruke Dude iz komšiluka stiglo je pismo pisano Mikinim urednim rukopisom. Poslednja želja pesnika bila je samo jedna – da ga poštede suvišnih konvencija i odadnih komemoracija.
– Kad me budu iznosili, neka pročitaju “Besmrtnu pesmu”. A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsviraju “Pirav manga korkoro”. Niko ne sme da mi drži govor – pisalo je.
I danas žive njegovi stihovi, pesme i priče o umetniku koji je stvarao baš tako kao što je i živeo – autentično i neponovljivo.
