Vanserijska pevačica, poznato je, nikada se nije štedela na bini, ali je sada taj vulkan najraznovrsnijih emocija bio snažniji nego ikad otkad je uspostavljena njena tradicija koncerata 14. februara u Sava Centru.
Ovacije je Josipa dobila čim je kročila na binu, i samo uz klavirsku pratnju otpevala uvodnu “Da li sam ti ikad rekla da te volim”.
– Zar nije prošlo tek nekoliko dana kako smo se videli? – Šaljivo, retoričko pitanje je uputila obožavaocima, među kojima je, kao i uvek, bilo i tinejdžera i njenih vršnjaka.
U prepoznatljivom, džeziranom maniru, gde pesme po zvuku poprilično odstupaju od znanih snimaka sa ploča, Josipa je obojila i ovaj koncert jer, kako kaže, “sada je 2018. i mislim da se ovako svira u svetu”. Neretko je sama izražavala neskriveno oduševljenje majstorijom nekog od članova benda sa kojim je nastupila.
Publiku je vrlo brzo obradovala “Boginjom”, da bi prvi zvuci neprolazne “O jednoj mladosti” izmamili gromoglasan aplauz, a ubrzo se desilo nešto što će ostati posebno upamćeno.
Josipa se, na sebi svojstven način, oprostila od prerano preminulog velikana našeg glumišta Nebojše Glogovca, podsećajući se zajedničkih druženja tokom rada na jednoj predstavi, kao i na filmu “Ustav Republike Hrvatske”.
– On se tako fascinantno smejao da se čulo od Fažane do Briona, od Beograda do Pančeva – slikovito je opisala pevačica.
Sećanje je Josipa zabacila i u sedamdesete, kada je posećivala beogradske koncerte legendi džeza – Majlsa Dejvisa, Sare Von… Sada je ona ta koja uz sebe ima vrhunske muzičare, između ostalog, i članove Big Benda HRT-a, a sastav Chui je posebno majstorstvo pokazao u uvodu teme “Tebi putujem”.
Pričajući o kompilaciji Croatia Recordsa koja se sastoji iz više diskova, pevačica se podsetila i brojnih dueta sa Dinom Dvornikom, bendovima Cubismo, Quassar i mnogima drugima, zaključno sa aktuelnim (Hladno pivo), uz poseban osvrt na prvu značajnu saradnju tog tipa, kada je Bajagi i Instruktorima 1986. gostovala u pesmi “Ja mislim 300 na sat”, koju je i sada, na opšte oduševljenje, delom otpevala, bez pratnje.
Nizala je Lisac neprolazne bisere iz karijere duge pola veka – “Gde Dunav ljubi nebo”, “Hir, hir, hir”, “Danas sam luda”, “Magla”…
Tek posle dva sata i 15 minuta, kada je simbolično izvela “Ispočetka” i dobila cveće, završila je ovo tradicionalno, rođendansko, zaljubljeno druženje sa beogradskom publikom.
Josipa je, po ko zna koji put, svojim glasom, pojavom, scenskim nastupom pokazala zašto uspešno traje više od 50 godina.