Svakog 22. aprila obeležava se Dan planete Zemlje kako bi se podigla svest o važnosti očuvanja prirode.
Ovaj dan prvi put je obeležen 1970. godine, a od tada se promenilo mnogo toga: stanovnici Zemlje učestvovali su u brojnim akcijama, promenili brojne navike i danas Dan planete Zemlje slavi više od 190 država.
Međutim, iako svest o tome koliko je neophodno biti pažljiviji prema Zemlji porasla, podaci o njenom stanju su sve lošiji – baš kao i prognoze za to šta našu planetu čeka u budućnosti.
Kada je počelo obeležavanje Dana planete Zemlje?
Dok je hipi kultura jačala u Sjedinjenim Američkim Državama, aktivista Džon Mekonel predložio je na konferenciji Uneska u San Francisku da se odredi jedan datum kao dan kada ćemo slaviti Zemlju i životnu sredinu. On je istakao da bi taj datum trebalo da bude 21. mart, ali je senator Ujedinjenih nacija Gejlord Nelson ustanovio da to ipak bude današnji datum.
Zašto svi treba da se uključimo u akcije očuvanja planete i životne sredine?
O globalnom zagrevanju se najčešće govori kada je tema briga o Zemlji iz prostog razloga – u velikoj meri je ono posledica načina života modernog čoveka.
Klimatske promene izazivaju poplave i time utiču na živote hiljada ljudi, šire bakterije koje izaziva teška oboljenja itd.
Prosečna temperatura na površini planete je poviše za oko 0,6 stepeni Celzijusovih tokom proteklih sto godina.
Prva vrsta koja je u savremeno doba izumrla zbog klimatskih promena je zlatna žaba. Ipak, to još uvek nije zvaničan podatak jer je neophodno da prođe 50 godina od poslednjeg viđenja određene životinje kako bi se ona proglasila iščezlom. Međutim, od 1989. godine, na prirodnim staništima zlatne žabe nije uočen nijedan primerak ove vrste.
Klimatske promene utiču na širenja organizama koji kod ljudi izazivaju teške zaraze poput malarije, lajmske bolesti i tropske groznice.
Klimatske promene mogu da dovedu do povećanja cena za 50 ili 60 odsto do 2030. godine, navodi se u rezultatima istraživanja koje je sproveo Oxfam.
Naučnici veruju da bi u XXI veku globalna temperatura mogla da poraste za 1,4-6 stepeni Celzijusa.
I uragani i suše su posledica klimatskih promena.
Godišnje usled posledica klimatskih promena život izgubi više od 600.000 ljudi, a od toga čak 95 odsto u zemljama u razvoju.
Kompanija Google se priključila akciji podizanja svesti o važnosti očuvanja životne sredine, te je današnji Google doodle posvećen našoj planeti.
