Ona je najpoznatija srpska čelistkinja. Svirala je širom sveta i svet je, čini se, poznaje bolje i ceni više nego mi. A ona, zauzvrat, prkosno i ponosno svuda glasno priča ko je i odakle je. I svet je sluša. Jer, ako žele da čuju njenu muziku (a žele), moraju da čuju i šta ima da kaže (a ona, umesto o sebi, govori o Srbiji).
Dobrodošli u svet Tamare Savić. Čelistkinje planetarno popularnog ženskog kvarteta “Exclusive Strings” i ko-direktora neverovatnog muzičkog projekta čuvenog violiniste Hačatura Almazjana “Almazian Symphony”.
Ko je Tamara Savić u 10-ak reči?
– Tamara je čelistkinja, hedonista, avanturista, revolucionar u nekom periodu (kada je verovala u to da i pojedinci mogu snagom želje da promene sistem u državi, 2000. godine), patriota na kub i neko za koga ne postoji reč “ne”.
Zašto si otišla iz Srbije da praviš karijeru u belom svetu?
– Iz Srbije sam otišla sticajem okolnosti, a ne zbog neke preterane želje da napustim svoju otadžbinu. Mislila sam da će moj odlazak biti privremen, ali se ispostavilo da sam buđenja u svom rodnom Beogradu (tačnije Zemunu), zamenila sa čekanjem jutara po belosvetskim metropolama, hotelima, aerodromima…
Kako je biti Srpkinja u svetu koji nas baš i ne voli?
– Biti Srpkinja u svetu za mene je uvek i isključivo čast i privilegija, ma koliko to delovalo ponekad i kao informacija koju bi trebalo preskočiti, jer vrlo često mi je to “minus”.
Jesi li nekad imala neki problem zbog zemlje iz koje dolaziš?
– Ja sebe doživljavam kao ambasadora svoje zemlje, jer na svakom kraju sveta gde odlazim i upoznajem nove ljude, možda ću bas ja biti jedina Srpkinja koju su ikada upoznali i sa kojom će imati kontakt. Utisak koji ja ostavljam nije samo ličan, već će biti i impresija stranca o mom narodu, kulturi koju donosimo i “kakvi smo to mi”.
Da li si imala problema zbog toga što stalno i svuda ponosno ističeš svoje srpstvo?
– Mogu da kažem da je moja “misija” uspešna kada me ljudi koji o mojoj zemlji do tada nisu znali nista (ili samo ono loše) zovu posle određenog perioda i ushićeno kažu: Gledali smo Novaka i navijali iz sveg srca za njega i Srbiju i setili se tebe!
Kako si uspela da ipak napraviš uspeh u tom svetu?
– Moj “uspeh” u svetu jeste zapravo kombinacija rada, upornosti, ali i srećnog sticaja okolnosti da sam se jednostavno našla na pravom mestu u pravo vreme,sa instrumentom koji je bio moje oružje. Da sam recimo pijanistkinja, ne znam da li bih našla svoj put u svetu pop-klasike, jer ih ima milion.
Šta si sve žrtvovala zbog tog uspeha?
– Za uspeh se uvek žrtvujemo, nekada svesno, a nekada nam promakne šta smo sve propustili i propuštamo od “normalnog” života. Nemam nedelje, vikende, moji Božići su nekada usred Kazablanke, nekada u Briselu, daleko od moje porodice. To je moja najveća žrtva.[infobox][/infobox][infobox title=’The Exclusive Strings, devojke koje oduzimaju dah’]
The Exclusive Strings je internacionalni ženski “elecrtic string” kvartet koji, pored naše Tamare Savić (čelo) čine Marina Lepiaševič (viola) iz Rusije, Larisa Lismon iz Belgije (2. violina) i Melisa Šak iz Kanade (1. violina). Njihov nastup predstavlja pravi vrtlog zvuka sačinjenog od predivne mešavine klasičnih remek dela i pop muzike, bez napora ujedinjenih u jedinstveni muzičko-scenski ekspreiment koji devojke izvode s posvec”enošc”u i neobuzdanom strašću.Belgija im je primarna lokacija, ali već su nastupale u Amsterdamu, Barseloni, Berlinu, Briselu, Rimu, Kanu, Monte Karlu, Kairu, Dubaiju, Dohi, Londonu, Madridu, Beču i mnogim drugim gradovima sveta. Kažu da je njihova tajna zaslepljujući scenski nastup koji ostavlja neizbrisiv utisak na one koji uživaju u vrhunskim događajima u svetovima u kojima se prepliću kultura i biznis.[/infobox]
Da li ti je krivo što takav uspeh nisi mogla da ostvariš živeći ovde?
– Naravno da uvek postoji gorčina i pitanje zašto mi se uspeh nije dogodio u Srbiji i zasto ovaj život koji vodim nije tamo. Ali ja iz te moje ljubavi prema sredini koja me je stvorila imam i neobjektivan stav. Sve opraštam i ne zameram. Razumem.
Šta ti najviše nedostaje iz Srbije kada nisi ovde?
– Nedostaje mi naš mentalitet koji je samo nama znan, ljudi koji su glasni, deca koja su nemirna i vesela ne obazirući se na metode discipline Zapada, nedostaje mi Beograd koji nikada ne spava i budi vas svojim “životom” čak i kada ste najumorniji….Nedostaje mi lepota Srba i Srpkinja, koja je ostatku sveta nedostižna…
Da li si ikad pomislila da digneš ruke, vratiš se kući i radiš neki običan posao?
– Nisam pomišljala na povratak kući, za sada. Ali kada sanjam, uvek je na srpskom i sve je vezano za moje tamo.
[accordion title=’Buduća ministarka voli čokoladu’ open=’true’]
Tamara Savić je studirala je violončelo na Institutu za muziku u Klivlendu, Harid konzervatorijumu, sa najpoznatijim profesorima kao što su Ronald Leonard i Aldo Parisoto. Osvajala je brojna međunarodna takmičenja, bila je laureat na Sarasota Beogradska filharmonija, Simfonijski orkestar Vest Coast (USA) … Pored muzike, bila je uključena u demokratsku revoluciju u Srbiji 2000, sanja da postane ministar kulture Srbije, voli Felinija, Emira Kusturicu, balkansku muziku, Aleksandra Velikog i – čokoladu!takmičenju u SAD i osvojila prvu nagradu na takmičenju Kocian u Češkoj. Nastupala je kao solista sa mnogim orkestrima, kao što su Bečki ženski kamerni orkestar, Beogradska filharmonija, Simfonijski orkestar Vest Coast (USA) … Pored muzike, bila je uključena u demokratsku revoluciju u Srbiji 2000, sanja da postane ministar kulture Srbije, voli Felinija, Emira Kusturicu, balkansku muziku, Aleksandra Velikog i – čokoladu![/accordion]Kako je biti pripadnik svetskog džet-seta?
– Biti pripadnik svetskog “džet seta” za mene je konstatcija koje zapravo nikada nisam svesna. Da, ja sam na ekskluzivnim mestima ove planete, tamo nastupam, viđam vrlo bitne ljude, odsedamo u najskupljim hotelima, ali za mene je to samo deo onoga što radim u životu vezano za posao. Najnormalnija pojava, na koju me uglavnom drugi podsećaju da je nesto posebno.
Često sviraš svetskim megazvezdama, kakvi su oni privatno?
– Radeći sa svetskim megazvezdama shvatila sam da takav termin zapravo ne postoji. Da, ti ljudi su stvorili ogroman uspeh u svojim životima, poznati, viđeni, slavni… ali van bine uglavnom ne možete ni da ih prepoznate. Kada smo nastupale sa Majklom Bubleom, pred koncert smo sedeli sa njegovim kompletnim timom iz Kanade, koji ga prate na svim turnejama. Ja sam večerala kad mi je prišao momak, koji je ličio na nekog radnika zaduženog za rasvetu na sceni, i pitao me ljubazno nekoliko puta da li je sve ok, da li je večera dobra, da li moze nesto da pomogne… Posle ne znam kog već pitanja, ja sam mu se zahvalila i zamolila ga da me ostavi na miru, jer sam zaista ok… Kad je otišao, moja koleginica iz grupe Melisa me u čudu gledala i pitala: Zašto si bila tako hladna sa Majklom Buleom?! A ja čoveka nisam ni prepoznala…
Svirala si brojnim svetskim facama, od Putina do Mesija, pred kim si na nastupu imala najveću tremu?
– Tremu generalno uopšte nemam i nikada nisam osecala strah da pred nekim nastupam. Više želju da ostavim što bolji utisak.. .Ali recimo, kada smo nastupali prvi put pred Emirom Kusturicom, malo je srce brže kucalo…
Da li si iz druženja sa džet-setom saznala može li novac da kupi sreću?
– Novac definitivno nije karta i garancija za sreću. Ali, novac može biti velika sloboda da usrećite druge pored sebe, da svojim dragim ljudima pružite nešto što ne bi imali bez vas. Taj osećaj mogućnosti davanja ispunjava čoveka. Barem mene…
Šta je tebi Exclusive Strings, a šta Almazian Symphony? Da li zato stalno menjaš boju kose iz cne u plavu?
– The Exclusive Strings i Almazian Symphony su dva potpuno različita brenda, koncepta. Prvi je zapravo pravi svetski show biz, gde imate mnogo slobode kako u nastupu tako i u sviranju, mnogo je neposrednije. Almazian Symphony je ozbiljan orkestar, gde postoje stroga pravila, kako sviračka tako i scenska… Ali to i jeste moja prednost, da znam i jednu i drugu stranu klasicčne muzike. Zanimljiva je ideja da zato menjam boju kose, nisam o tome razmišljala 🙂
Gde vidiš Srbiju za 10 godina?
– Srbiju za 10 godina vidim kao vodeću zemlju Balkana. Kako ćemo to da izvedemo, ne znam. Ali ja verujem u svoj narod, veru, tradiciju, kulturu i sve ono što nosimo sa sobom kroz vekove. Sledi nam renesansa, u to sam ubeđena. I da… nadam se i nekom savezu sa Rusijom, to bi bilo tako prirodno da se desi.
Gde vidiš sebe za 10 godina?
– Sebe za 10 godina vidim… Srećna sam, zadovoljna, sedim u nekom beogradskim kafiću, oko mene moja deca, pazim ih i gledam da li su dobro i planiram sledeći nastup negde u svetu…
(Headliner.rs)
