Prvo OK festivalsko jutro osvanulo je pored jezera, svi kamperi i posetioci skupili su na jedno mesto. Čula se različita muzika sa zvučnika, radija, ali i sa Sara OK Summer Bine.
Kao što niska temperatura vode nije sprečila prisutne na plaži da se kupaju, tako ni sunce i vrućina nisu sprečili publiku da se u velikom broju okupi ispred Sky Cola OK Bine i uživa u svirci Repetitora.
Šeširi i šarene košulje služili su kao odbrana od jakog sunca, a jedina kiša koja je bila na vidiku bila je prouzrokovana kapljicama piva koje su letele svuda po publici tokom mnogobrojnih šutki, koje nikako nisu izostale, bez obzira na vremenske uslove.
Dok su oni najhrabriji koncert slušali ispred bine, oni snalažljivi su u zvuku uživali iz prikrajka, našavši zaklon u obližnjoj hladovini. Uprkos sitnim problemima na bini i visokoj temperaturi, Repetitor je publici pružio svoju zversku energiju, a ništa manje nisu dobili zauzvrat.
Potpuno drugačiji ambijent nastao je kada su na binu izašli Kanda, Kodža i Nebojša. Smena energija i generacija u publici učinila je da bude malo više onih koji su sedeli u hladu, svako uživajući na svoj način.
T
okom većeg dela nastupa na nebu iznad bine bio je veliki oblak, kao mali predah od vrućine. Svojom prvom pesmom na set listi, ovaj bend nam je poručio da su nam tokom festivalskih dana potrebni samo Vera, Nada, Ljubav i Stav.
Sky Cola OK Bina prve festivalske večeri zatvorena je nastupom hrvatske grupe The Beat Fleet, poznatije kao TBF. Kombinacija žanrova prisutna u muzici ovih Splićana privukla je veliki broj ljudi. Iako su pevali o UV zracima, hlad je prekrivao prostor ispred bine, tako da jako sunce više nije predstavljalo problem. Uprkos tome što njihova tonska proba nije bila održana, zvučali su fantastično i priredili su sjajnu svirku.
Dok su se dnevne svirke odvijale u savršenom redu, oni koji su za to “odgovorni” obratili su se medijima na press konferenciji. Pored predstavnika sponzora, prijatelja i organizatora festivala, konferenciji je prisustvovao i Dr Nele Karajlić. Veljko Blagojević, vršilac dužnosti direktora NP Sutjeska, nazvao j ovu oazu prirode kućom svih nas.
Dr Nele se našalio, te je rekao kako će tokom svog nastupa učiniti sve kako bi ga organizatori ponovo pozvali. Kada se uozbiljio, izrazio je svoje mišljenje da je OK Fest primer odlične saradnje privrede, kulture, turizma i lokalne samouprave.
Direktor festivala, Dubravko Suvara, priznao je da je ove godine organizacija festivala bila najteža do sada, ali i da su svi problemi prevaziđeni snagom zajedništva. Takođe, skrenuo je pažnju na činjenicu da ove godine OK Fest beleži najveću posećenost.
Visa Glavnu Binu ove godine otvorio je Kralj Čačka. Spoj džeza, roka i bluza u zalazak sunca bio je savršena uvertira za ostatak večeri. Publika je sedela na travi, kao na pikniku, slušajući ovaj petočlani sastav koji čine električna i akustična gitara, klavijatura, bubnjevi i nesvakidašnji kontrabas. Do kraja nastupa, u publici je ostalo dovoljno mesta da svako ima svoj lični prostor potreban za potpuni doživljaj ove vrste muzike.
Sve dok nije pao potpuni mrak, piknik u publici je nastavljen, te je tokom koncerta Mileta Kekina određena grupa ljudi igrala badminton, a druga se dobacivala frizbijem. Ipak, iako je doživljaj piknika nastavio da traje, kada je Mile Kekin izašao na scenu dogodila se još jedna potpuna smena žanrova i energija za danas.
Publikom je leteo veliki crveni balon, a histerija je nastala kada je bend svirao pesme “Pitala si me” i “Reno 4”. Na kraju, glavna bina bila je totalno osvetljena, ne scenskim svetlima, već gomilom bliceva koji su dopirali iz publike tokom izvođenja pesme “Ezoterija”, nakon koje je publika zatražila bis. Nastup je svakako bio po planu završen baladom, odnosno numerom “Guvernal”.
Goran Bare je doneo nešto misteriozniji osećaj, otvorivši nastup pesmom “Rođen za suze”. I dok je on veći deo numera izveo sedeći, publika je na momente bila glasnija od njega. Do kraja, nastavio je izvedbu, kako je rekao, “svojih takozvanih pesama koje nas vode u drugi svet u kom ćemo završiti svi”.
Ako ne znamo na kom svetu ćemo svi završiti, znamo kako se završilo prvo veče OK Festa.
Neumorna i brojna publika je uprkos veoma ispunjenom danu sa nestrpljenjem čekala koncert Dr Neleta Karajlića i njegovog benda Osiromašeni Uranijum.
U košulji sa šljokicama, Nele je, pozdravivši obe strane, podigao raspoloženje na još viši nivo čim su odbrojani prvi taktovi pesme “Šeki is on the road again”. Prema broju ruku koje su na komandu bile u vazduhu, može se zaključiti da najbrojnija publika tokom poslednjeg nastupa prve večeri.
Između pesama, Nele je držao duhovite “časove istorije”, shodno lokaciji. Tokom pesme “Sanjao sam noćas da te imam”, koju je otpevala publika, svako je pomislio na nekog svog, a možda ga i sanjao u noći koja predstoji. Nele je tokom pauze među pesmama objasnio i zašto se bend zove Osiromašeni uranijum:
– Jer se najduže raspada. Svaki moj bend se posle nekog relativno kratkog vremena raspao, ali osiromašeni uranijum raspada se od 5 do 7 hiljada godina. Znači, prostom računicom, mi ćemo svirati bar do 7023. godine.
Pet hiljada godina je mnogo i ne moramo da čekamo do 7023. godine, biće dovoljno da ova energija potraje još nekoliko dana, pred nama je nastavak OK Festa. Ovo jebio samo početak.
Jelena Ilić za HL
