Poslednji tekst Nenada Radulovića, umetnika koga nekadašnja velika zemlja zna kao Nešu Leptira, napisan u bolnici, pred odlazak, na lekarskom receptu, dobio je i melodiju. Sputnjik je imao ekskluzivnu priliku da objavi rukopis, ali i predstavi melodiju i odabrane kadrove mini-filmske priče o životu velikog umetnika.
Pesmu “Suze sa zvezda padaju” porodica Neše Leptira čuvala je 28 godina, čekajući trenutak da je na pravi način podeli sa svima koji su voleli Poslednju igru leptira. Ova dirljiva pesma trebalo je da se nađe na njihovom novom albumu “Modra bajka”, ali melodiju Neša nije stigao da napiše, jer ga je najopakija bolest odnela.
U toku je poslednja faza montaže spota koji će u sredu u podne biti objavljen na YouTubeu, a Sputnjik je dobio ekskluzivnu priliku da pokaže Radulovićev autentičan rukopis, ali i da predstavi melodiju i odabrane kadrove ove male filmske priče o životu velikog umetnika.
– Neša je imao životnu misiju da nesebično deli ljubav sa ljudima oko sebe, a moja misija je da to što je ostalo nedorečeno podelim dalje i nije mi bilo uopšte teško. Čekao se samo pravi trenutak, da pravi ljudi, koji se ne menjaju, to preuzmu i oslikaju na najbolji mogući način u duhovnom smislu, a to su Milan Đurđević i Neverne bebe – otkriva za Sputnjik Radulovićev brat Željko.
Đurđević je prihvatio veliku odgovornost, da posle večnih hitova Poslednje igre leptira, uz koje su odrastale generacije, kao što su “Nataša”, “Vrati se”, “Srce od meda”, “Umiru jeleni”, “Grudi balkanske”… komponuje pesmu koja bi se dopala i samom autoru.
– Tekst sam prvi put pročitao u Lajkovcu, tokom večeri u kojoj su Neverne bebe svirale u Nešinu čast – kaže Đurđević.
“Samo se reka ne vraća”, napisao je, između ostalog, Radulović u tekstu pesme na lekarskom receptu, i otišao.
– Dok smo se vraćali kolima te noći, imali smo neverovatan emotivni naboj od svega što nam se desilo. Ova pesma je morala da dođe do nas. Kada smo počeli da pričamo o njoj sa Željkom, znali smo da ćemo napraviti nešto epohalno. Prouzrokovala je buru u meni, tekst sam pročitao dva-tri puta, mislim da je drugu ili treću noć već izašlo pola pesme. To je toliko velik i nadmoćan trenutak inspiracije u odnosu na realnost koju već pola godine ne vidim – kaže Đurđević za Sputnjik.
Presudan momenat za nastanak kompozicije bilo je i Milanovo lično poznanstvo sa Nešom Leptirom. U nekom trenutku zamenio je klavijaturistu u bendu, svirali su u Čairu pred hiljadama ljudi, zajedno putovali, a to je bio najbolji način da se upozna Neša, večiti dečak, i njegova želja za pobedom.
– Pesma je u stvari pobeda života u odnosu na sva iskušenja oko nas, a s druge strane vraćamo se suštinskoj temi, a to je ljubav, večna ljubav koja mora da pobedi. Moramo da odledimo srca, shvatimo da život postoji samo ako volimo nekog, da pogledamo šta u stvari život jeste u odnosu na ono što imamo kao nekakvu projekciju. Dnevnopolitičke prilike su nam nametnule potpuni otklon od emocija. Moramo se vratiti suštinskim autoritetima, ljudima koji su ostavili neko delo iza sebe, a Neša je ostavio veliki trag – kaže ovaj kompozitor i muzičar.
Spot nas vraća u vreme ljubavi, u vreme Neše Leptira. Video-priča predstavlja jedan dan u njegovom životu, dan, kao ceo život, kao večnost u koju Neša odlazi kako je uvek želeo, na plavom biciklu, s vetrom u leđa.
Glumac Bojan Perić u spotu nosi Nešinu autentičnu garderobu, čuvenu jaknu od džinsa i farmerke, crvene patike. Čita njegovu „Tibetansku knjigu mrtvih”, poslednju koju je Radulović čitao u bolnici, pred odlazak. Tu je i Nešin sat, mikrofon. Obilazi omiljena mesta, simbole nekog srećnijeg Beograda, Pozorište Dadov, Adu Ciganliju, Košutnjak, Radio Beograd. U spotu igra i Nešin bratanac, četrnaestogodišnji budući glumac, koji odrasta uz stričevo delo.
– Nikola je kroz svoje odrastanje sa puno poštovanja pratio Nešin rad, njegovo delo. I on je umetnik, sprema se za ozbiljno bavljenje glumom, jedva je dočekao da dâ svoj pečat, svoj doprinos. Neša je ravnopravni član naše porodice i nikada nigde nije otišao. Obraćamo mu se, kao i on nama, i tako živimo sve ove godine – kaže Željko Radulović.
Nasmejani dečak koji je sreću i osmeh delio gde god se našao, muzičar i glumac Indeksovog radio- pozorišta Neša Leptir umro je u februaru 1990, u 31. godini života.
Oni koji su ga poznavali kažu da je obožavao život i da nikada, ni u najtežim trenucima bolesti, nije imao nameru da ode. Očigledno je u tome i uspeo, jer, kao što je rekao u svojoj poslednjoj pesmi “Suze sa zvezda padaju” – samo se reka ne vraća.
– Dogovorićemo se – napisao je na kraju na lekarskom receptu, sa znakom usklika, i tako one koji ga vole ostavio na još jednom novom početku.
HL/Izvor: sputniknews.com
