Četvorka Dry Cleaning iz južnog Londona, koje smo imali prilike da vidimo na ovogodišnjem izdanju InMusic festivala u Zagrebu, objavila je drugi studijski album “Stumpwork”, za 4AD.
Čim su završili svoj hvaljeni prvenac “New Long Leg” – koji se nalazio u vrhu svetskih top lista prošle godine – ova londonska četvorka se odmah vratila u studio. S obzirom da su već počeli da pišu svoj drugi album pre nego je prvi bio objavljen, predložili su producentu Džonu Perišu da provede duplo više vremena na nastavak tj. album koji je sada pred nama – “Stumpwork”.
Posle preslušavanja ovog izdanja, osetiće se ta povećana smelost – vokal koji se čvrsto uvija oko spretnih i složenih rifova, sjajne mreže instrumentalne teksture i spremnost da se krene u punu apstrakciju. To je opojna mešavina koja je u potpunosti Dry Cleaning, tako različita od producentskoh stila njihovih savremenika.
– Osećali smo se sigurnije – kaže gitarista Tom Dos. – Mogli smo da sagledamo širu sliku i znali smo gde efikasnije da fokusiramo svoju energiju.
Roni Vud otkrio svoju džinovsku apstraktnu sliku Stonesa na bilbordu u Londonu i objasnio zašto je na svakom njegovom delu Mik Džeger – kao od majke rođen
Pre snimanja, vežbali su dva dana u Bristol’s Factory Studios sa Perišom i inženjerom Džoom Džonsom, nadovezujući se na odnos naprednog razmišljanja koji su uspostavili tokom “New Long Leg”.
– Kada nastupate pred bilo kojom publikom, to vas tera da razmišljate drugačije – kaže bubnjar Nik Bakston. – Pukotine su jasnije, ali jaki elementi briljiraju.
Kada su se ponovo sreli sa Perišom, ovog puta u Rockfield studiju, namerno su ostavili praznine kako bi omogućili dalje istraživanje.
– Svesno smo želeli da pesme učinimo mnogo bogatijim u tim delovima i želeli smo da istražujemo više, koristeći ambijent i atmosferu da bismo postigli veću dinamiku- kaže Tom Dos.
Džeger, Ričards, Vud i Vajman odali počast Čarliju Votsu tajnom svirkom u njegovom omiljenom londonskom klubu Ronnie Scott’s
Dry Cleaning su poznati po odrecitovanim umesto otpevanim vokalima, ali i po nekonvencionalnim tekstovima. Pevačica Florens Šo demonstrirala je spontanost u studiju, improvizujući mnoge svoje tekstove direktno na album. Prethodno napisanih tekstovi su skoro svi bili “posmatrački”.
– Mnogi su pisani tokom četiri ili pet kratkih šetnji Londonom i Bristolom, i na buvljoj pijaci gde sam napisala mnoge stihova za “Penny Day”, snimajući sebe ili zapisujući stvari, izmišljajući priče o stvarima koje sam videla – kaže Florens.
– Pisala sam o stvarima koje su me zaokupljale tokom ovog perioda, kao što su gubitak, muškost, feminizam, moja mama, odvojenost od partnera u izolaciji, požuda – nastavlja ona, o preokupaciji iz kojih proizilaze širi politički i društveni komentari.
– Smatram, ako napravite nešto vredno pažnje, što ja mislim da činim, to je politički stav – kaže Šo. – Desila su se dva ubistva žena u Londonu koja su bila opširno pokrivena u vestima, a o konkretnim detaljima jednog od tih ubistava izveštavalo se dok smo bili u Rokfildu. Ti izveštaji su uticali na neke od mojih tekstova i na moje stanje uma.
Požar zahvatio pub slavnog reditelja Gaja Ričija u Londonu… ponovo
Na kraju, ono što proizlazi iz svega je suptilan, ali asertivni optimizam i lekcija o vrednosti radoznalosti. I kao što Šo peva u “Kwenchy Kups” – “Stvari su sranje, ali biće sve u redu”.
