Popularni hrvatski violončelista Stjepan Hauser, do nedavno član duo sastava 2Cellos, sprema se za veliki solo koncert “Rebel With a Cello” koji će biti održan 24. oktobra u Štark Areni.
Hauser je specijalno za emisiju “Kulturno” Tanjug televizije izjavio je da je Beograd uvek poseban, ima srdačnu publiku, da se tu oseća kao kod kuće, i da je uvek dočekan s puno ljubavi.
Rebel with a Cello… Stjepan Hauser 24. oktobra u beogradskoj Štark Areni
Biće to prvi solo koncert Hausera u Srbiji, jer ga je ovdašnja publika nekoliko puta gledala sa kolegom Lukom Šulićem kao 2Cellos ( dva puta Sava centar i Štark Arena, Donji grad Kalemegdana, Exit festival).
Podsetimo, u njihovoj pauzi rada, Luka Šulić je već dolazio kao solista u Sava centar u februaru 2020. godine, a onda su poslednji koncert kao 2Cellos imali u maju prošle godine upravo u Štark Areni, u koju se sada Stjepan Hauser hrabro vraća.
– Na turneji se osećam fenomenalno. Imam sreću da sviram muziku koja je uvek univerzalna i gde god da se pojavim, svi je dobro razumeju, jer nema te jezičke barijere. Muzika nas sve spaja i sjedinjuje, to je moja misija. Spaja ljude, generacije, kod mene dolaze najmladji, ne od 7 do 77, već još ekstremnije, od 1 do 100 godina – našalio se uvek raspoloženi hrvatski muzičar.
Na koncertima kada je nastupao sa Šulićem, Hauser je uvek bio onaj zabavni muzičar koji pravi šou na sceni, komunicira više sa publikom i tako je uspevao da svima zaokupi pažnju i van muziciranja.
– Uvek sam gledao i divio se harizmatičnim likovima – performerima na sceni, koji imaju veoma izraženu svoju ličnost, poseban stil, kao što su Elvis Prisli, Fredi Merkjuri, Majkl Džekson, nekako sam sebe isto tako doživljavao. Sa 2Cellos želeo sam napraviti takav spektakl u kome svi mogu uživati – izjavio je Hauser.
Imao je svega tri do četiri godine kada je čuo prvi put violončelo na radiju i tako se postepeno javila ljubav baš prema ovom instrumentu. Opčinio ga je sam zvuk violončela i nagovorio je majku da ga upiše na časove.
Stjepan Hauser u rodnoj je Puli započeo osnovno muzičko obrazovanje, pohađao i završio Srednju muzičku školu “Ivan Maečić Ronjgov” u Rijeci, a dobitnik je više od 20 prvih nagrada na županijskim, državnim i međunarodnim takmičenjima. Kako je rekao, ljubav prema violončelu mu je odredila budućnost.
– Bilo mi je žao što violončelo nije tako popularno kao violina, gitara, klavir, išlo mi je na živce što je tako. Tada se javio moj prvi bunt, i tako sam se trudio dokazati da čelo zapravo može biti zvezda, a ne u pozadini – kazao je Hauser.
U početku Hauser je bio posvećen klasičnoj muzici, takmičenjima, master klasovima, studijama… Onda, posle 25. godine desio se taj novi preokret i sudbonosni trenutak.
– Poželeo sam da pomaknem granice i da violončelo predstavim masama ljudi. Tako je, prema svojim rečima, oduvek i sanjao da će nastupati pred hiljadama ljudi. Imao je cilj da klasiku približi široj populaciji, što mu je bio san i vizija, tako da smatra da je u tome uspeo.
Tokom studija imao je problema da se “ukalupi“ i svira kako mu profesori kažu, prema njihovim pravilima, strogo školski, klasično, tako da je sa svakim mentorom imao tu vrstu sukoba. On njih sasluša kako bi trebalo pravilno da svira, ali kada izadje na binu i vidi svu tu publiku ispred sebe, jednostavno nije mogao odoleti da svira na svoj način.
– Samo bih tada svirao iz duše i srca, te uvideo da je publika uvek na mojoj strani. Znao sam da sam ja u pravu, a ne profesori, jer su oni bili prilično limitirani. Publika je uvek u pravu – izjavio je hrvatski violončelista.
Stjepan Hauser predstavio prvi samostalni video singl
Kako je načuo, neki od tih profesora muzike su mu bili na koncertima i delimično su priznali da je Stjepan bio u pravu. Hrvatski muzičar je istakao da na studijama postoji ta tabu tema da se od koncerta klasične muzike pravi šou i spektakl, da se ne sme postati – šoumen, zabavljač na sceni. Nije se slagao sa stavovima mentora da se mora stvoriti zid između publike i izvođača.
– Ja ipak sviram za ljude, za publiku. Veoma volim ljude, i zato publika to uzvraća, osećam da me isto tako puno voli. Na notnim zapisima ne može da se sve napiše – šarm, harizma, emocije. Da je Mocart živ, sigurno ni on ne bi danas svirao samo tako klasično, školski – uveren je Hauser.
Nedavno je osnovao “Hauser fondaciju“ sa ciljem da približi mladima čari klasične muzike na drugačiji način.
– Duboko sam uveren da svi mogu obožavati klasiku. Samo zavisi na koji način se ona prezentuje. Ako se to uradi sa energijom, harizmom uz puno strasti, nema čoveka na svetu koji neće da zavoli klasiku. Zato sam i osnovao svoju fondaciju, jer danas u digitalno doba mladi su bombardovani sa svih strana raznim sadržajima, gubi se mogućnost da slušaju tolika remek dela – rekao je Hauser i dodao da je on tu da sve to vrati, jer “jako je važno edukovati decu da slušaju klasiku, ili evergreen, muziku prošlosti“.
Stjepan je podsetio na istraživanja koja kažu da slušanje klasične muzike utiče na razvoj inteligencije kao i celokupne ličnosti.
“Smooth Criminal“, čuveni hit Majkla Džeksona, predstavljao je ozbiljan pomak u karijeri Stjepana Hausera, jer je sa 25 godina obradio tu pesmu u instrumentalnoj verziji.
Želeo je posle jednoličnih sviranja klasike, da napravi revoluciju, da ispolji svu svoju kreativnost, da istraži nešto drugo. Stjepanovo izvođenje ove numere postiglo je nezapamćen uspeh na YouTubeu sa nekoliko miliona pregleda.
– Osetio sam novu svežinu, krv, ritam i plus u hitu “Smooth Criminal“ i nastala je eksplozija. Povezao sam se sa Lukom Šulićem, napravili smo 2Cellos, jer je i njemu bilo dosta toga da svira samo klasiku, i onda smo tako “rokali“ 10 – 12 godina, po arenama, širom sveta – kazao je Hauser.
Stjepan Hauser svirao sa Bočelijem na Tajms skveru…
Svirali su uglavnom rok repertoar, a onda je Hauser želeo u solo varijanti da proba opet nešto novo, pa je otkrio u sebi jednu nežnu, romantičnu i senzualnu stranu.
Tako se odlučio malo za latino zvuk. Sve što nije mogao da ispolji dok je bio u 2Cellos, sada može kao solo igrač, a prvenstveno da istakne tu svoju suptilniju stranu kreativne ličnosti.
Kako je Stjepan kazao za Tanjug televiziju, imao je sreće da nastupa sa gotovo svim živim legendama svetske popularne muzike.
Na početku je to bio Elton Džon koji je vodio 2Cellos na turneju sa sobom, a nedavno je Hauser svirao i sa U2, operskim divom Andreom Bočelijem, a binu je delio i sa Džordžom Majklom i bendovima Aerosmith i Red Hot Chilli Pepers.
– Dokaz je koliko je čelo univerzalni jezik, i svi su oni fascinirani tim zvukom i način na koji ja to izvodim. Imao sam čast da su me svi oni hteli u svojim projektima. Kao kameleon se uklapam u sve te različite svetove. Čelo nema barijere, i pomera sve granice – naglasio je talentovani violončelista.
Na pitanje o omiljenoj numeri rekao je da ne može da odredi koja mu je omiljena kompozicija ili pesma koju izvodi, i da to može biti u različitim raspoloženjima “Caruso“, “Besame Mucho“ ili metal hit “Thunderstrike“ od AC/DC.
Hauser je napravio paralelu kako je to svirati u velikim i znatno manjim prostorima, kao što su Štark Arena i Narodno pozorište, te je naveo da su u ogromnoj hali obično pravi spektakli, kao “jedna nova disciplina“, razmišlja se o masi koju bi trebalo imati u šaci, pa se i repertoar tome prilagođava, dok je u teatru znatno intimnija atmosfera i bliži kontakt sa fanovima.
– Set lista je pravi rolekoster emocija: publika prvo plače, onda se smeje, zatim pleše. Kreće se lagano sa klasikom, onda dalje kako odmiče koncert, sve je dinamičnije i ludje. Sviđa mi se ta raznolikost, jer se na mojim koncertima može slušati sve. Ovako, kada ste na rok koncertu, onda očekujete samo rok, ako je klasična muzika, to je samo klasika – objasnio je Hauser.
Nova publika, situacija ili atmosfera na nastupu dovodi do toga da violončelista nikada nije odsvirao isti koncert u karijeri, makar predstavljao kompletno identičan repertoar.
– Beograd je uvek poseban, ovde je srdačna publika, tu se osećamo kao kod kuće, dočekani smo sa puno ljubavi – kazao je Hauser.
Stjepan se prisetio da su imali uvek neke posebne kompozicije koje sviraju u određenim gradovima sveta, kao i kod nas, što je slučaj sa hitom “Mesečina“ Gorana Bregovića, u Bosni i Hercegovini su svirali pesme Halida Bešlića, koji im se i priključio kao gost iznenađenja. Takođe im je gost na Kalemegdanu bio pop pevač i kompozitor – Željko Joksimović.
Inspiracija su mu bili u početku razni veliki violončelisti, kasnije pijanisti, volinisti, ili dirigenti, i kako su se uticaji širili, postao je omađijan harizmom kralja rokenrola Elvisa Prislija, Fredija Merkjurija i grupom Queen.
Na listi su se našli Sting, U2, AC/DC, Din Martin, Hulio Iglesias, Frenk Sinatra, Oliver Dragojević kojeg je uvek voleo, miks svega, kako on to naziva – “suludi muzički koktel“.
Hauser gostovao na novom albumu grupe U2, Edž oduševljen “dvobojem” gitare i violončela
Razmišljajući na temu mogućeg upoznavanja sa Volfgangom Amadeusom Mocartom, da je danas živ, uveren je da bi veliki nemački kompozitor odmah prvi put napisao neki koncert za violončelo, jer nikada nije napisao dela za ovaj instrument.
– Žao mi je mnogo što se nismo upoznali. Sve je moguće pa i to da sam ja njegova reinkarnacija – našalio se Hauser na ovu temu.
Spajanje rok ili metal muzike i klasike danas je trend u svetu. Dokaz su popularna finska grupa Apocalyptica, operski kvartet Il Divo koji kroz tenore prezentuje rok i pop hitove, Epica iz Holandije, finski Nightwish, ili srpski spektakl Rock Opera.
Hauser je veoma srećan što je upoznao poznatog kompozitora filmske muzike, nemačko-američkog autora Hansa Cimera (Gladijator“, “Betmen“, “Da Vinčijev kod“, “Inception“, “Interstellar“, “Poslednji samuraj“, “Perl Harbor“).
– Filmska muzika je nova klasika. Enrikea Morikonea nažalost nisam imao prilike da upoznam pre njegove smrti. Zato sam upoznao njegovog sina, sa kojim sam sarađivao. Posvetio sam Morikoneu novu kompoziciju – govorio je Hauser o italijanskom autoru koji je za sobom ostavio mnoga remek dela muzike u legendarnim filmskim ostvarenjima (“Bilo jednom u Americi“, “Bilo jednom na Divljem zapadu“, “Malena“, “Dobar, loš, zao“, “Za šaku dolara“, “Za dolar više“, “Misija“, “Cinema Paradiso“, “Legenda o 1900 – pijanisti na okeanu“).
Kada je na pozornici bilo koji muzičar, po Hauseru, važno je da ima taj X faktor, odnosno – harizmu, jer “ako nemaš harizmu, onda će to ljudima biti dosadno dok sviraš“. Za njega je važno i kako se nešto izvodi, a ne i sam sadržaj, izbor kompozicija.
– Ne daju kreativnost ni slobodu, režu se krila danas na akademijama, i kao da nema zlatne sredine – kazao je hrvatski muzičar, koji je morao sam da osmisli svoj put da bi jednoga dana imao mogućnost da svira sve to što poželi.
Muzički instrument je njegovo neodvojivo sredstvo, produžetak ruke.
– Čelo je moje sve, moja devojka, žena, najbolji prijatelj, sa njim sam počeo da komuniciram sa svetom. Bio sam jako sramežljiv kao klinac, u nekom svom filmu i svetu, povučen, iako teško da danas u to neko može da poveruje. Nisam se puno družio, bio sam u svojim mislima. Tek kasnije sam počeo da se otvaram prema ljudima. Uglavnom sam ranije ćutao do svoje 20. godine – otkrio je Hauser detalj iz svog detinjstva.
– Danas je najteže i pored slušanja tolikih uzora, pronaći svoj način muziciranja, neki svoj jezik, nikako ne kopirati druge. Posebno je danas lako da se samo skoči na internet, iskopira se neka muzika, onda se odmah skače dalje na sledeći trend. Potrebno je pronaći neki svoj unutrašnji glas, stil, i ostati veran sebi – ocenio je popularni violončelista.
Da bi ostao svoj, originalan i autentičan, potrebno je imati veliku snagu, kako je naglasio Hauser, i dodao da nije lako, jer se mora imati moć ignorisanja za svet oko sebe.
– Danas sam stigao tu gde jesam zahvaljujući tome što sam pratio svoje snove uprkos svim poteškoćama i izazovima koje život stalno stavlja na put, ali ako veruješ u snove, drži se, koračaj samo dalje. Na kraju se sve ostvari – rekao je Stjepan.
Da je slučajno pevač, sigurno bi pevao repertoar Olivera Dragojevića, na čijim je pesmama odrastao, bio mu je uzor, predstavlja njegovu mladost, i pohvalio se da imaju zajednički album i još su nastupali zajedno.
Iznenađenje za beogradsku publiku na predstojećem koncertu “Rebel With a Cello“ ne želi da otkrije, jer “morate doći da vidite“.
– Možda će biti i neki after parti gde ćemo pevati sve ove naše pesme, zaključno sa “Mesečinom“. Uvek imam u rukavu neke pesme za bis, i onda ako me budu zvali da izađem, imaću spremno šta još da sviram i obradujem publiku 24. oktobra u Štark Areni – zaključio je Stjepan Hauser za Tanjug televiziju.
Ivan Makragić
