Nalazimo se u permanentnoj ekonomskoj recesiji, kao da smo ušli u novo mračno doba, kaže legendarni muzičar i glumac.
Mojoj drugarici smeta što Stivena van Zanta tokom gostovanja u Srbiji vide isključivo kao lik iz serije “Sopranos” i gitaristu benda Brusa Springstina. I ja se slažem s njom. Jer Litl Stiven je toliko toga. Bio je jedan od najisturenijih boraca protiv aparhejda. Znam nekoliko naših ljudi u Njujorku koji su isključivo u kolima slušali Litl Stivenovu radio-stanicu “Podzemna garaža Malog Stivena”. Znao sam i jednog bivšeg njujorškog taksistu koji je grmljavinu muzike tog radija lepio uz otkucaje taksimetra. Ali najviše ga prepoznaju po te dve stvari sa početka ovog uvoda. Mene je fasciniralo kako to da su u njemu režiseri videli idealan lik za TV mafijaša, pa je posle “Sopranosa” stigao u Netflixovu nagrađivanu seriju “Lilyhammer”, ali o tome na kraju ovog razgovora.
U Srbiji ste prepoznati kao muzičar, ali i kao lik iz čuvene serije “Sopranos”. A koja je bila vaša prva misao o našoj zemlji uoči dolaska?
– Znam da ste imali tešku prošlost, ali nadam se da su sada stvari malo bolje. Donosimo muzički otklon od ludila ovog sveta.
Možda je ovo pitanje koje vam je i dosadilo, ali uvek je zanimljivo čuti priču o tome kako ste se upoznali sa Brusom Springstinom. To je kao bajka, legenda o dva mlada tipa koji kreću kao anonimusi i dospevaju do vrha.
– Bilo je desetak lokalnih bendova koji su svirali tu u našem kraju. On je imao jedan, a ja sam bio u drugom. Tih dana nije bilo baš uobičajeno da imate rokenrol bend, tako da smo se svi družili. A postali smo najbolji prijatelji kada smo obojica shvatili da u rokenrol verujemo kao u religiju. To za nas dvojicu nikada nije bio hobi. To je bilo pitanje života i smrti.
Uvek vas je zanimala politika, i svojevremeno ste glasno kritikovali predsednika Regana. A šta sada mislite o Trampu?
– Pre oko 12 godina, pokrenuo sam kurikulum iz muzičke istorije za škole, po imenu TeachRock.org. Trenutno na njemu ima 150 onlajn lekcija za nastavnike širom sveta, i sve su besplatne. Otkako sam u toj priči, pokušavao sam da se klonim partijskih izjašnjavanja. Nisam podržao Obamu, niti sam kritikovao Trampa. Ono što me zanima jeste zaštita životne sredine, mada jesam, primera radi, govorio protiv Bregzita. Ali u svojoj zemlji pokušavam da svedem politiku na minimum.
Da li je Regan stvarno mnogo voleo pesmu “Born in the USA” i zato ju je uključio u svoju predizbornu kampanju?
– Sumnjam da ju je ikada i čuo!
Borili ste se i protiv aparthejda i drugih pitanja. Protiv čega danas treba protestovati?
– Životna sredina je sasvim očigledno najveći problem sveta. Postoje inicijative kao što je Climate Emergency, i to jeste dobra početna pozicija, ali ja idem korak dalje. Verujem da treba da tražimo život u okruženju bez ikakvih otrova. Ne treba eliminisati samo fosilna goriva, već i plastiku za jednokratnu upotrebu, industrijski otpad, hemikalije, aditive u našoj hrani…
Tokom aparthejda, bili ste na prvoj liniji borbe, sa Bonom, Dilanom, Springstinom…
– Bilo je dobro. Srušili smo južnoafričku vladu i izvukli Nelsona Mandelu iz zatvora.
Čini li vam se da je muzika danas izgubila moć da menja svet?
– Muzika nije izgubila moć, ljudi su izgubili sposobnost da se fokusiraju. Danas ima previše distrakcija. Uz to, nalazimo se u permanentnoj ekonomskoj recesiji. A kao da to nije dovoljno, loši momci svuda pobeđuju. Kao da smo ušli u novo mračno doba.
Je li istina da ste bili prva opcija za ulogu Tonija Soprana?
– Pričali smo o tome. Ali najbolji čovek je dobio taj posao.
Šta je tajna čudesnog uspeha, ali i dugotrajnog uticaja te serije, koja je zauvek promenila televiziju?
– Rekao bih da su zaslužna tri faktora. Prvo, to što je HBO imao m..a da pusti ljude da rade svoj posao. Drugo, što je to prazno platno naslikao Dejvid Čejs, svojom sjajnom idejom. Treće, što je tu bio Džimi Gandolfini.
Nakon “Sopranosa”, bili ste sjajni u seriji “Lillyhammer”. Zašto su producenti mislili da ste dobar pik da igrate člana mafije?
– Zar nisu svi hipi gitaristi vrlo uverljivi mafijaši?
Na kraju, kad smo već kod veza između rokenrola i istorije, koliko se svet promenio od dana kada ste prvi put čuli Bitlse?
– Ljudi imaju dužu kosu! Ozbiljno, mogli bismo satima da pričamo o tome. Recimo da je svet izgubio svoju nevinost. Bitlsi su bili vrhunac jednog renesansnog perioda, kada je najveća umetnost u isto vreme bila i najkomercijalnija. To više nikad nećemo videti.
HL/Izvor: Branko Rosić za Nedeljnik
