Posle uspešne premijere kultne drame “Staklena menažerija”, genija američke dramaturgije Tenesija Vilijamsa koja je u subotu, 30. marta odigrana na Maloj sceni Madlenianuma, pored repriza u aprilu koje su rasprodate, otvoren je još jedan termin igranja – subota 13. april od 17 časova.
Vilijams je dramu napisao inspirisan svojom sestrom i delo zasnovao na priči o svojoj porodici. Postavkom “Staklene menažerije”, u prevodu, režiji, scenografiji i izboru muzike Ivane Vujić, Opera i pozorište Madlenianum se pridružilo svim pozorištima u svetu koja obeležavaju jubilej 80 godina od rođenja ovog kultnog dramskog dela.
Ivana Vujić predala je uloge izuzetnom glumačkom timu i sa njima sarađivala u najlepšem nadahnuću i posvećenosti. Loru tumači Tamara Aleksić, koja je donela autentičnu tananost u nebrojeno nijansi, crpeći stvaralački nektar iz dramskog dela, poimanja rediteljskog koncepta i ličnog doživljaja sveta drugačijih ljudi; Tamara je uspešno uspostavila krhku Loru kao stub cele priče i učinila da sagledamo Lorinu snagu.
Lori “namenjenog” mladića Džima igra mudro Nikola Rakočević, odenuvši grubost lika u toplinu i osmeh, dajući celokupnoj predstavi da kroz njega upoznamo čitav jedan drugi svet koji postoji van porodice Vingfild, svet poslovnosti, kalkulacija, šablona i mode.
Ognjen Malušić, kao Lorin brat Tom, u kojem se zapravo krije sam pisac Tenesi Vilijams, doneo je ubedljivo mladog čoveka koji je u teškim životnim okolnostima sačuvao u sebi ljubav za bližnje i odgovornost, ali je u neprestanoj ličnoj borbi i rastrzanosti između svojih snova i realnosti.
I konačno raskošan lik Amande Vingfild, samohrane majke Lore i Toma, igra Borjanka Ljumović, koja je stvorila ženu borca kakva se može sresti samo u kontekstu sveta “staklenih”, jer njena Amanda je izgubila kompas za snalaženje u svetu van svoje porodice, ali je neki drugi unutrašnji kompas evidentno (čas kroz bure, čas kroz mir) vodi da se snagom ljubavne posvećenosti bori za svoju decu.
