Svako ko je gledao ”Ko to tamo peva” se bar jednom zapitao šta to svira mladi Rom. Ostalo je negde zapisano u kolektivnoj svesti da kad čujemo te tonove gde god, znamo da je to “ono iz filma”. Čak znamo i da se zovu drobulje, ali o njima ne znamo skoro ništa.
MA, KO ĆE OVO DA GLEDA? TO SU SE PITALI GLUMCI KULTNOG FILMA… I JOŠ 27 ZANIMLJIVOSTI O “KO TO TAMO PEVA”
Svirali su ih Kinezi još u 3 veku P.N.E, a koriste se u mnogim svetskim kulturama, od Kambodže, Indije pa do Austrije i Amerike. Čak se čuju u pesmama Džonija Keša, Red Hot Chilly Papers i grupe The Who.
Drombulje se prave od metala, koji se savija i pravi nepravilni oblik slova U, a u sredini tog okvira se nalazi jezičak pomoću kog se pravi ton. Jezičak se okida prstima, a različiti tonovi se dobijaju u zavisnosti od vazduha u ustima.
Vibracija vazduha učini svoju magiju i neke pesme se mogu odsvirati sasvim lepo.
Tehnika za sviranje drombulja je samo naizgled laka. Naime, deblji kralj se stavlja u usta i zubima treba lagano pritisnuti instrument, a zatim i okidati jezičak. Međutim, ako nepravilno postavite drombulje ili okinete suviše jako, možete okrnjiti zube, a dešavalo se i da se zubi polome. Zato pažljivo sa okidanjem 🙂
U svakom slučaju, ovaj udarački instrument (preciznije lamelofon iz grupe idiofonih instrumenata) može biti veoma zanimljiva stvar za učenje muzike.
